Eparhija žička, koju vodi mitropolit Justin, sklopila je sporazum sa Vladimirom Frunzarelovićem, vlasnikom „Vinarije Frunza Aglaja“, o pozajmici od 195.000 evra. Ova informacija došla je do javnosti putem Srpskog telegrafa, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti, s obzirom na to da eparhija ima svoju vinariju, „Vinariju Manastira Studenica“.
Pozajmica je odobrena s obrazloženjem da će proširenje kapaciteta vinarije omogućiti eparhiji sigurnost u budućim isporukama vina za pričest. Iako eparhija već ima svoju proizvodnju, očigledna je potreba za vinom iz Frunzine vinarije, što budi sumnje u ekonomsku logiku ovog poteza. U ugovoru je navedeno da će Frunzarelović vraćati pozajmljeni iznos u narednih pet godina, bez kamate, a kao garancija je stavljena hipoteka na objekte u selu blizu Negotina.
Jedan od ključnih problema je taj što ugovor nije overen kod notara, što dovodi u pitanje pravnu sigurnost ove finansijske transakcije. Naime, postavlja se pitanje šta bi se dogodilo ukoliko Frunzarelović ne bi vratio novac. U ugovoru se takođe ističe da su eparhija i vinarija već godinama u uspešnoj saradnji, sa stalnim povećanjem potražnje za vinom, što dodatno komplikuje situaciju.
Eparhija je osnovala „Vinariju Manastira Studenica“ 2015. godine, a upravlja njome Oliver Stevanović. Ova vinarija je bila u konfliktu sa bratijom manastira, s obzirom na to da se na etiketama njihovih vina često navodi da je vino proizvedeno od strane bratstva, što nije tačno. Ovaj sukob dodatno komplikuje situaciju, jer postavlja pitanje kako eparhija može da opravda potrebu za vinima iz Frunzine vinarije, kada već ima sopstvenu proizvodnju.
U ugovoru se navodi da je Frunzarelović, zbog povećane potražnje, pristupio proširenju kapaciteta vinarije, uključujući izgradnju novih objekata i nabavku opreme za proizvodnju, čuvanje i pakovanje vina. Eparhija, s druge strane, ima interes u osiguravanju kvaliteta i količine vina koje koristi tokom bogosluženja i u druge svrhe, iako se ne precizira koje su to „druge svrhe“.
Finansijski aspekti ovog ugovora takođe su sporni, jer je eparhija pristala na pozajmicu bez kamate, što može izgledati kao privilegija, ali postavlja pitanja o transparentnosti i održivosti takvih aranžmana. Ugovor predviđa da će Frunzarelović vraćati novac u pet godišnjih rata, ali ako se uzme u obzir da su već ranije dobili pozajmicu, postavlja se pitanje koliko je realno očekivati da će biti u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze.
Osim toga, postoje i pitanja o proceni vrednosti imovine na koju je stavljena hipoteka. U ugovoru se ne navodi ko je izvršio procenu, što može dovesti do sumnji o tačnosti i realnosti procenjene vrednosti imovine.
Na kraju, eparhija žička i vinarija Vladimira Frunzarelovića nisu odgovorili na pitanja koja su im postavljena u vezi sa ovim ugovorom i poslovanjem, što dodatno otežava situaciju. Kako se čini, ova pozajmica ukazuje na složene odnose unutar crkvene zajednice i izaziva brojne kontroverze koje zahtevaju dodatno razjašnjenje i transparentnost.
U svetlu svih ovih informacija, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i kakve će posledice imati na poslovanje eparhije, ali i na reputaciju vinarije i njene vlasnike. S obzirom na sve prisutnije sumnje i pitanja, jasno je da će ovo pitanje biti predmet daljih analiza i rasprava u javnosti.
