Mađarska vlada je donela odluku da zabrani ulazak u Šengensku zonu komandantu ukrajinskih oružanih snaga koji je odgovoran za napade na naftovod „Družba“. Ovu informaciju je saopštio ministar spoljnih poslova Mađarske, Peter Sijarto, u video-poruci objavljenoj na društvenim mrežama. U svom obraćanju, Sijarto je naglasio da se napad na naftovod „Družba“ smatra direktnim zadiranjem u suverenitet Mađarske, a da svako takvo zadiranje mora imati posledice.
Sijarto je istakao da će ukrajinskom komandantu, koji je povezan sa ovim napadima, biti zabranjen ulazak u Mađarsku i celokupni šengenski prostor u narednim godinama. „Svako ko zadire u našu energetsku bezbednost i suverenitet mora očekivati posledice“, rekao je Sijarto, naglašavajući ozbiljnost situacije.
U poslednje vreme, ukrajinske oružane snage su izvele nekoliko napada dronovima i raketama na infrastrukturu naftovoda „Družba“ koja se nalazi na ruskoj teritoriji. Ovi napadi su doveli do obustave isporuka nafte Mađarskoj i Slovačkoj dok se naftovod popravlja. U tom kontekstu, Budimpešta i Bratislava su zatražile od Kijeva da obustavi napade i podsetile Evropsku komisiju na njene obaveze u vezi sa energetskom bezbednošću zemalja članica EU.
Mađarski mediji su preneli da je ulazak u zemlju zabranjen i Robertu Brovdiju, osnivaču ukrajinske jedinice „Ptice Mađara“. Brovdi je etnički Mađar i poreklom je iz Zakarpatske oblasti, što dodatno komplikuje situaciju s obzirom na etničke i nacionalne tenzije u regionu.
Napadi na naftovod „Družba“ su izazvali zabrinutost u Mađarskoj, koja zavisi od ruskih isporuka nafte. Ovaj sistem, koji se proteže kroz više zemalja, je jedan od najvažnijih energetskih koridora za Evropu. Mađarska se oslanja na rusku energiju i svaki prekid u isporukama može imati ozbiljne posledice po njenu ekonomiju i energetsku stabilnost.
Pitanje energetske bezbednosti postalo je ključno pitanje u okviru odnosa između EU i Ukrajine, posebno u svetlu trenutnih sukoba i napetosti u regionu. Mađarska, kao članica EU, često se suočava s izazovima u vezi sa politikom prema Ukrajini, s obzirom na svoje bliske istorijske i kulturne veze. Ove veze, međutim, ne sprečavaju Mađarsku da štiti svoje nacionalne interese, što je evidentno u njenom odgovoru na napade na naftovod.
Mađarska vlada je već ranije izrazila zabrinutost zbog mogućih posledica sukoba u Ukrajini, koji bi mogli uticati na njenu energetsku bezbednost. Odluka o zabrani ulaska ukrajinskom komandantu može se smatrati signalom da Budimpešta ne namerava da toleriše bilo kakvo ugrožavanje svojih interesa, čak i kada su u pitanju međunarodne tenzije.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su energetski resursi postali ključni faktor u geopolitici regiona. Napadi na kritičnu infrastrukturu kao što je „Družba“ ne samo da imaju neposredne posledice po snabdevanje energijom, već takođe pogoršavaju već postojeće tenzije između zemalja u regionu.
Mađarska je jasno stavila do znanja da će se boriti za svoju energetsku bezbednost i suverenitet. Njena odluka o zabrani ulaska komandantu ukrajinskih oružanih snaga može imati šire implikacije za odnose između Mađarske, Ukrajine i drugih zemalja u regionu. U narednim mesecima, kako se situacija bude razvijala, biće važno pratiti kako će se ovi odnosi oblikovati i kako će uticati na širu političku i ekonomsku stabilnost u regionu.
