Državna imovina u Bosni i Hercegovini ponovo je postala centralna tema političkih rasprava, nakon što je lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), najveće hrvatske stranke, zatražio da se izvrši pritisak na Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH, kako bi povukao odluku o zabrani raspolaganja državnom imovinom. Ova zabrana, koja je na snazi od 2022. godine, izaziva oštre reakcije među političkim partijama u zemlji.
S druge strane, Stranka demokratske akcije (SDA), koja je najveća bošnjačka politička stranka, odgovorila je zahtevom da se izvrši pritisak na Republiku Srpsku kako bi se ova zabrana poštovala. Ova situacija otkriva duboko podeljenu političku klimu u zemlji, gde svaka stranka teži svojim interesima.
U Federaciji BiH, neki političari upozoravaju da zabrana raspolaganja državnom imovinom ometa investicije i razvoj lokalnih zajednica. Oni smatraju da je ova odluka potrebna kako bi se sprečila dalja prodaja državne imovine, koja se smatra nacionalnim resursom. S druge strane, predstavnici Republike Srpske jasno ističu da javna dobra pripadaju entitetima, naglašavajući da je njihova kontrola nad državnom imovinom ključna za razvoj.
Ministar Davor Bunoza iz Federacije BiH ukazuje na ozbiljne posledice koje je ova zabrana izazvala. On ističe da su projekti u opštinama i gradovima Federacije zakočeni, gradnja onemogućena, a investicije su na čekanju. Prema njegovim rečima, visoki predstavnik je nametnuo ovu zabranu, a njen efekat na privredu i razvoj lokalnih zajednica postao je očigledan.
Bunoza smatra da je konačno rešenje donošenje zakona o državnoj imovini na nivou Bosne i Hercegovine, ali naglašava da trenutni politički ambijent ne pruža mogućnost za takav korak. „Da je postojao politički ambijent, ovaj zakon bi bio donesen u poslednjih 20 godina“, rekao je Bunoza.
Prema njegovim rečima, postoji i potencijalno rešenje koje je procurilo iz OHR-a, a prema kojem bi se izvršile dopune zakona o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom. Ove dopune bi omogućile entitetima i kantonima da svojim propisima uređuju određene aspekte državne imovine, posebno u vezi sa izgradnjom saobraćajne infrastrukture i poboljšanjem privrednog ambijenta.
Pravni stručnjak Damir Sakić osvrnuo se na mogućnost uključivanja stranih investitora, posebno Amerike, u projekte izgradnje hidroelektrana na Drini, što bi moglo otvoriti vrata za dodatne investicije. On napominje da trenutni projekti, uključujući i onaj o izgradnji hidroelektrane Bog Bijela, čekaju na formiranje komisije za koncesije na državnom nivou.
Sakić takođe ističe da je pitanje državne imovine ključno za mnoge energetske i privredne projekte, a da se sa tim u vezi očekuje intenzivan pritisak iz OHR-a. Ova situacija postavlja dodatna pitanja o budućnosti državne imovine u Bosni i Hercegovini, kao i o mogućim rešenjima koja bi mogla prevazići trenutne političke tenzije.
U zaključku, politička debata o državnoj imovini u BiH otkriva duboke podela među strankama i entitetima, kao i potrebu za hitnim rešenjima koja bi omogućila razvoj i investicije. Dok jedni traže ukidanje zabrane, drugi se bore za očuvanje nacionalnog interesa, što dodatno komplikuje već složenu političku situaciju u zemlji. U narednim danima, očekuje se dalja rasprava i mogući novi pritisci na visoki predstavnik kako bi se pronašlo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve strane.
