Prema analizi Nacionalne meteorološke službe Atine, jul 2024. godine bio je najtopliji jul u istoriji Grčke. Temperatura je bila daleko iznad proseka za to doba godine, sa porastom od čak 2,9 stepeni Celzijusa u odnosu na period od 1991. do 2020. godine. Prethodni najtopliji jul bio je 2012. godine, sa temperaturom većom za 0,3 stepena Celzijusa.
Ovaj trend nije nov, jer su u poslednje četiri godine zabeležena tri od četiri najtoplija jula u Grčkoj. Prosečna temperatura u julu u Grčkoj od 1960. godine do danas porasla je za 2,5 stepeni Celzijusa. Ovi podaci zabrinjavajuće ukazuju na dugoročno povećanje temperature u zemlji, što može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu, poljoprivredu i zdravlje građana.
Promene u vremenskim prilikama dovode do ekstremnih vrućina, suša i požara koji mogu uništiti useve, šume i ugroziti živote ljudi. Klimatske promene su globalni problem koji zahteva hitne akcije kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i sačuvala planeta za buduće generacije.
Da bi se suočila sa ovom klimatskom krizom, Grčka i druge zemlje moraju preduzeti hitne mere kako bi smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte, povećale korišćenje obnovljivih izvora energije i unapredile energetsku efikasnost. Takođe je važno ulagati u adaptaciju na promene klime, kako bi se smanjile štete koje vremenski ekstremi mogu prouzrokovati.
Vlada Grčke mora doneti politike i zakone koji će podržati tranziciju ka čistoj energiji i održivom razvoju, kako bi se zaštitila životna sredina, ali i stvorile nove prilike za ekonomski rast i zapošljavanje. Investiranje u obnovljive izvore energije, kao što su solarna i vetroenergija, može pomoći Grčkoj da postane lider u borbi protiv klimatskih promena i da ostvari energetsku nezavisnost.
Ovi ekstremni meteorološki događaji trebaju biti upozorenje svima da je neophodno preduzeti akcije kako bi se zaustavile klimatske promene i zaštitila planeta za buduće generacije. Svaka zemlja mora preuzeti odgovornost za svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte i preduzeti korake ka smanjenju njihovog uticaja na klimu.
Uz zajedničku međunarodnu saradnju i koordinaciju, možemo postići ciljeve Pariskog sporazuma i sprečiti najgore posledice klimatskih promena. Svaki pojedinac može doprineti ovom procesu smanjenjem svog ugljeničnog otiska, korišćenjem javnog prevoza, vožnjom bicikla umesto automobila i smanjenjem potrošnje energije u svakodnevnom životu.
Klimatske promene su globalni problem koji zahteva globalno rešenje. Svaka zemlja, bez obzira na svoju veličinu ili bogatstvo, mora preuzeti odgovornost za svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte i preduzeti korake ka održivoj budućnosti za sve. Zajedno možemo napraviti razliku i sačuvati planetu za buduće generacije.
