Proteklih dana, u Srbiji je ponovo oživela tema numizmatike, posebno kada su u pitanju kovanice od jednog, dva ili pet dinara sa godinom kovanja 2019. godine. Mnogi se pitaju da li čuvanje ovih kovanica može doneti neku značajnu vrednost. Iako je istina da se numizmatika može pokazati kao unosna investicija, stručnjaci upozoravaju da ove kovanice neće postati dragocene, kao što je to slučaj sa nekim starijim primercima, poput novčanice od 100 dinara iz 1884. godine, čija vrednost može dostići i nekoliko desetina hiljada evra.
Novac ima svoju cenu, a kako vreme prolazi, kovanice koje su izašle iz opticaja mogu poprimiti drugačiju vrednost, posebno ako sadrže greške u štampanju ili kovanju. Takvi primerci su veoma zanimljivi numizmatičarima i kolekcionarima. Međutim, prognozirati koliko će kovanice iz 2019. godine biti zanimljive u budućnosti je gotovo nemoguće.
Jedan od istaknutih numizmatičara, Željko Jelić, objašnjava da se ne treba nadati da će ovi novčići dostići izuzetnu numizmatičku vrednost. On ističe da će, iako će vremenom postati nešto vredniji, oni neće doneti bogatstvo. Postoje primeri kovanica starih i po 100 godina koje nisu stekle značajnu vrednost, dok su neki novčići stari samo 20 godina veoma popularni. Jelić navodi i da je sav kovani novac sa likom Nikole Tesle veoma tražen, nezavisno od tiraža.
Za kolekcionare, posebno su zanimljive kovanice koje su kovane ili štampane u malom tiražu i koje su bile u opticaju. Stepen očuvanosti ovih novčića takođe igra ključnu ulogu u određivanju njihove vrednosti. Svakako, za kulturne institucije neki primerci nemaju cenu.
Svetlana Miljanić, stručni saradnik za numizmatiku Narodne banke Srbije (NBS), ukazuje na važnost nekih istorijskih novčića. Na primer, novac iz 1875. godine je značajan jer je to prvi put kada se na kovanici pojavljuje natpis „dinar“. Ovaj trenutak označava uspostavljanje novčane jedinice u modernoj Srbiji. Takođe, Miljanić naglašava da je prvi kovani novac moderne Srbije iz 1868. godine, sa likom kneza Mihaila Obrenovića, od velikog značaja, iako nema visoku numizmatičku vrednost.
U NBS se čuva primerak ovog novca, dok je poznato da je novčanica iz 1884. godine koja je bila u opticaju do Prvog svetskog rata veoma cenjena. Samo 70 ovih novčanica ostalo je u prometu, a sudbina većine njih nije poznata. Željko Jelić napominje da izvorni primerak ove novčanice može vredeti od nekoliko hiljada evra do čak dvadesetak hiljada evra, u zavisnosti od stepena očuvanosti.
Za kolekcionare, kao i za sve one koji se bave numizmatikom, važno je znati da vrednost novčanica nije u samom broju koji je otisnut, već u detaljima. Uvek postoji šansa da vam je kroz ruke prošla novčanica koja vredi mnogo više nego što na njoj piše. U svet numizmatike, strpljenje i znanje su ključni, a koliko god se čini da je neka kovanica obično sredstvo plaćanja, ona može nositi bogatu istoriju i vrednost koju samo pravi kolekcionari prepoznaju.
U zaključku, iako su kovanice iz 2019. godine možda privukle pažnju, prava vrednost često leži u starijim primercima. Numizmatika je umetnost praćenja istorije kroz novac, a svaki detalj može otkriti priču koja je mnogo važnija od samog novčanog iznosa.
