Nacrt izmena i dopuna Krivičnog zakonika Crne Gore, koji je u fazi javne rasprave, predviđa strože kazne za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja, kao i nova krivična dela poput femicida i napada na nastavnike. Prema predloženim izmenama, kazna za nedozvoljeno držanje vatrenog oružja biće od jedne do pet godina zatvora, dok će se za neovlašćeno nošenje oružja kazna kretati od tri do deset godina. Ove izmene dolaze kao odgovor na potrebu za unapređenjem bezbednosne situacije u zemlji, posebno nakon tragičnih događaja koji su se dogodili na Cetinju.
Ministarstvo pravde, pod vođstvom Bojana Božovića, ističe da je cilj ovih izmena pooštravanje kaznene politike za oružje i eksplozivne materije, kao i smanjenje mogućnosti za ublažavanje kazni. Oštrije kazne smatraju se ključnim za prevenciju i zaštitu društva od opasnosti koje proističu iz nedozvoljenog posedovanja i upotrebe oružja.
Nacrt zakona takođe predlaže kaznu zatvora od najmanje deset godina ili dugotrajnu kaznu za one koji liše života žene iz pobuda zasnovanih na rodnoj pripadnosti. Ovo uključivanje femicida u Krivični zakonik predstavlja značajan korak prema prepoznavanju i kažnjavanju ovakvih zločina, koji često ostaju neistraženi i nekažnjeni.
Osim toga, u Nacrtu se predviđa i stroža kazna za napad na lekare tokom pružanja medicinske pomoći, kao i dodavanje obrazovno-vaspitne delatnosti na listu poslova od javnog značaja. Ove promene su deo šireg trenda unapređenja pravnog okvira koji se bavi zaštitom različitih društvenih grupa i profesija.
Iz Ministarstva pravde naglašavaju da su ove izmene rezultat vanredne sednice Veća za nacionalnu bezbednost, na kojoj se razmatrala trenutna bezbednosna situacija u zemlji. Pored povećanja kazni za oružje, Nacrt zakona takođe se fokusira na sankcionisanje javnog ispoljavanja mržnje prema različitim grupama, uključujući one definisane na osnovu nacionalne, etničke, rasne ili verske pripadnosti, kao i seksualne orijentacije i rodnog identiteta.
Visina kazne za javno ispoljavanje mržnje ostaje nepromenjena i iznosi od šest meseci do pet godina zatvora. Ova kazna se primenjuje na one koji javno ispoljavaju mržnju ili podstiču na nasilje prema grupama ili članovima grupa zbog njihovih različitosti. Ministarstvo pravde ukazuje na ozbiljnu pretnju koju ovakva ponašanja predstavljaju za društvenu koheziju i mir, te smatra da je neophodno delovati preventivno.
Kao deo Akcionog plana za period 2023-2024, Ministarstvo pravde takođe planira aktivnosti usmerene na definisanje govora mržnje, što ukazuje na opredeljenje za borbu protiv svih oblika diskriminacije i nasilja. Ove mere imaju za cilj jačanje zajednice i očuvanje društvenog sklada, što je od suštinske važnosti u savremenom društvu.
Nacrt izmena Krivičnog zakonika je otvoren za javnu raspravu u narednih 20 dana, tokom kojih će građani, organizacije i institucije imati priliku da daju svoje komentare i predloge. Ove promene su očekivane sa velikim interesovanjem, s obzirom na to da se bave pitanjima koja direktno utiču na bezbednost i pravdu u Crnoj Gori.
Na kraju, predložene izmene i dopune Krivičnog zakonika predstavljaju značajan korak ka jačanju pravnog sistema u Crnoj Gori, kao i zaštiti najugroženijih grupa u društvu. Očekuje se da će javna rasprava doneti dodatne uvide i potencijalne izmene koje će dodatno unaprediti ovaj važan pravni dokument.
