Ruski rat protiv Ukrajine izgleda da će se završiti sledeće godine, i to pod uslovima veoma nepovoljnim po Kijev. Ova prognoza dolazi nakon neuspeha Evropske unije da se dogovori o korišćenju 210 milijardi evra zamrznute ruske imovine, koja je trebala da pomogne Ukrajini da ostane solventna i finansira svoje ratne napore. Propast predloga o „zajmu za ratnu odštetu“, koji bi reciklirao rusku imovinu zamrznutu u belgijskoj kliring banci, lišava Ukrajinu zagarantovanog finansiranja za naredne dve godine.
Zabrinutost Belgije oko pravnih posledica tog zajma, zajedno sa oklijevanjem francuskog predsednika Emanuela Makrona i italijanske premijerke Đorđe Meloni da se pridruže nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu u zagovaranju predloga, doprinela je propasti dogovora. Ove nedelje, međutim, EU je obezbedila značajan paket finansiranja za Ukrajinu, dogovorivši zajedničko zaduživanje od 90 milijardi evra na tržištima kapitala, koje će biti obezbeđeno protiv budžeta EU i pozajmljeno bez kamate.
Iako će ovaj paket sprečiti da Ukrajina ostane bez novca početkom sledeće godine, sredstva su raspodeljena na dve godine, što neće biti dovoljno da zadrži Ukrajinu u borbi. Prema projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, budžetski deficit Ukrajine u naredne dve godine biće oko 160 milijardi dolara, što ukazuje na to da će Ukrajini biti potrebno mnogo više od onoga što EU može da obezbedi.
Mnogi evropski lideri su bili optimistični nakon postignutog dogovora o finansiranju. Finski predsednik Aleksander Stub je primetio da će paket i dalje biti vezan za zamrznutu rusku imovinu, jer plan predviđa da Kijev iskoristi tu imovinu za otplatu zajma kada se rat završi. Međutim, mogućnost obezbeđivanja dodatnog zajma će biti teška, s obzirom na to da su tri zemlje, Mađarska, Slovačka i Češka, već isključile iz prošlonedeljne šeme zajedničkog zaduživanja.
Belgijski premijer Bart De Vever je opisao nedavni dogovor kao „pobedu za Ukrajinu“, ali ruski predsednik Vladimir Putin sigurno neće deliti to mišljenje. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je naglasio kako bi Putin mogao da produži rat ako zna da Ukrajina može da izdrži još nekoliko godina. Nakon propasti prošlonedeljnih razgovora, to može da ojača Putinovo uverenje da vreme igra u njegovu korist.
S obzirom na rastuće nestrpljenje evropskih birača prema ratu, anketa Politico je pokazala da su građani Nemačke i Francuske manje skloni podršci finansiranju Ukrajine. U Nemačkoj, 45 odsto ispitanika je izrazilo želju da se smanji finansijska pomoć Ukrajini, dok je u Francuskoj 37 odsto bilo za smanjenje. Ova situacija može dodatno otežati buduće napore EU da obezbedi sredstva za Ukrajinu.
Uoči sastanka Evropskog saveta, estonski premijer Kristen Mišal je naglasio da je evropskim liderima pružena prilika da dokažu svoju snagu. Međutim, kako Politico zaključuje, oni to nisu uspeli da urade, a to može imati dugoročne posledice po stabilnost EU i podršku Ukrajini u borbi protiv ruske agresije.
