Milorad Ulemek, poznatiji kao Legija, bivši komandant „crvenih beretki“ i ključni član Srpske dobrovoljačke garde, nedavno je otkriven u transkriptima razgovora vođenih tokom ratnih dešavanja oko Sarajeva 1992. godine. Ovi transkripti, do kojih je došao Srpski telegraf, prikazuju Legijine frustracije u vezi sa organizovanjem vojnih snaga i neefikasnošću lokalnog stanovništva u kriznim situacijama.
U razgovorima vođenim 15. i 20. maja 1992. godine, Legija se žalio Željku Ražnatoviću Arkanu da ne može da mobilizuje ljude za borbu. On je istakao da su lokalni Srbi, suočeni sa stresom i strahom, u nekoliko navrata pucali jedni na druge, što je dodatno otežalo situaciju na terenu. Legija je naglasio da bi, uz odgovarajuće organizovanje, mogao da zauzme Sarajevo u roku od 24 sata, ali je bio skeptičan prema motivaciji lokalnog stanovništva za borbu.
U jednom od razgovora, Legija je opisao kako su njegovi vojnici bili u teškoj situaciji, okruženi neprijateljem, i kako su se suočili sa problemima na terenu, uključujući pljačku njihovih vozila od strane lokalnog stanovništva. Ovaj incident, prema njegovim rečima, ukazuje na nedostatak discipline i hrabrosti među vojnicima koji su trebali da budu u borbenim redovima.
Legija se takođe osvrnuo na general Ratka Mladića, sa kojim je imao sukobe u pogledu vođenja rata. On je istakao kako su se neki vojnici povukli sa linije fronta kada je situacija postala teška, što je dodatno otežalo borbene operacije. U razgovoru, Legija se osvrnuo na razne strategije koje je pokušavao da primeni kako bi prevazišao trenutne poteškoće, ali je bio frustriran što su njegovi pokušaji često nailazili na zid.
Pored toga, Legija je kritikovao i političke vođe u okruženju, tvrdeći da su se neki od njih, poput Radovana Karadžića, previše fokusirali na pregovore sa muslimanima, umesto da se posvete vojnim operacijama. On je smatrao da je situacija na terenu kritična i da je potrebno hitno delovanje kako bi se sprečilo dalje pogoršanje stanja.
Jedna od ključnih tema razgovora bila je i neorganizovanost snaga na terenu. Legija je rekao da vojnici nisu bili spremni da se suoče sa izazovima koje je rat nosio, i da su se mnogi povukli na sigurno, umesto da se bore za svoje ciljeve. On je naglasio da su ti problemi unutar vojske značajno usporavali napredak i da je neophodno preispitati strategiju kako bi se postigao bolji rezultat.
Legija je takođe ukazao na to da su njegovi vojnici često bili zbunjeni i da nije bilo jasno ko je prijatelj, a ko neprijatelj, što je dovodilo do dodatne konfuzije na frontu. Ova situacija je dodatno otežala borbu, jer su se vojnici često plašili da će otvoriti vatru na svoje.
Na kraju, Legija je izrazio zabrinutost zbog trenutnog stanja i budućnosti borbenih operacija, ističući da je potrebna hitna promena pristupa kako bi se stvorili uslovi za uspešniju borbu. Njegove reči sugerišu da je, uprkos svim naporima, situacija na terenu bila daleko od idealne, i da su unutrašnji konflikti i nesigurnost među vojnicima značajno uticali na ishod sukoba.
Ovaj razgovor, iako datira iz 1992. godine, otkriva složenost ratne situacije i unutrašnje borbe unutar vojnika koji su se borili na frontu, kao i teškoće s kojima su se suočavali u pokušaju da održe koheziju i motivaciju među svojim redovima.
