Kako „Novosti“ saznaju, pre puta u Ankaru, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je želju da pogleda nacrt planova „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“. Ovi planovi, kako se navodi, su pripremljeni putem veštačke inteligencije, tačnije korišćenjem platforme ChatGPT. Ova informacija izazvala je veliku pažnju u javnosti, s obzirom na to da se radi o ključnim strategijama za budući razvoj Srbije.
Pre odlaska na put, Vučić je od nadležnih iz Vlade Srbije tražio da mu dostave predlog programa koji bi trebao da definiše pravac razvoja zemlje u narednim godinama. U tom kontekstu, predsednik je postavio rok do 21. februara za dostavljanje konačnog predloga, kada se planira njegov povratak iz Indije. To ukazuje na to koliko je Vučić ozbiljno shvatio ovu temu i koliko mu je stalo do budućnosti Srbije.
Ukoliko se predlog ne dostavi u dogovorenom roku, Vučić je najavio da će sam preuzeti inicijativu i predložiti strategiju. Ova odluka može se posmatrati kao znak nezadovoljstva trenutnim stanjem u vladi i radom ministarstava na ključnim strateškim pitanjima. Svedoci koji su prisustvovali trenutku kada je predsednik Vučić dobio plan izrađen putem veštačke inteligencije, izjavili su da ga dugo nisu videli tako besnog.
Ova situacija dodatno komplikuje političku atmosferu u Srbiji, gde se očekuje jasna vizija razvoja i odgovornost vlade prema građanima. Planovi „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“ trebali bi da obuhvate različite aspekte društvenog, ekonomskog i ekološkog razvoja, a posebno se očekuje da će se u njima naći strategije za digitalizaciju, unapređenje infrastrukture, kao i mere za poboljšanje kvaliteta života građana.
Veštačka inteligencija, koja je korišćena za izradu ovih planova, postavlja nova pitanja o ulozi tehnologije u upravljanju i planiranju. Mnogi se pitaju da li će ovakvi alati moći da pruže odgovore na kompleksne izazove sa kojima se Srbija suočava ili je potrebna ljudska intervencija da bi se osiguralo da planovi budu realni i izvodljivi.
Društvo se sve više preispituje o tome kako tehnologija menja način na koji se donose odluke i koliko je važno da ljudski faktor ostane u središtu takvih procesa. Kritičari upozoravaju da prevelika zavisnost od veštačke inteligencije može dovesti do toga da se zanemare konkretni problemi građana koji zahtevaju ljudsku empatiju i razumevanje.
U svetlu svih ovih događaja, predsednik Vučić se suočava s izazovom da osigura da planovi koje predloži, bilo oni izrađeni uz pomoć veštačke inteligencije ili ne, budu u interesu građana i da odgovore na njihove potrebe. On će morati da pokaže da je sposoban da vodi zemlju kroz ovaj turbulentni period i da obezbedi stabilan i prosperitetan razvoj za sve građane.
Kako se bliži rok za dostavljanje predloga, pažnja javnosti će biti usmerena na to kako će vlada reagovati i da li će biti u stanju da ispuni očekivanja. U međuvremenu, Vučić će morati da razmotri sve aspekte predloga koje dobije, kako bi osigurao da su oni u skladu s vizijom koju ima za Srbiju u narednim decenijama.
U zaključku, ova situacija osvetljava složenost političkih procesa i izazove s kojima se suočavaju lideri u modernom svetu. Kako tehnologija postaje sve prisutnija u donošenju odluka, važno je osigurati da ljudski faktor ostane ključni deo svakog plana, posebno kada su u pitanju sudbine miliona građana.
