Albanija je domaćin šestog samita Evropske političke zajednice, koji okuplja 47 šefova država ili vlada, zajedno sa liderima ključnih evropskih i međunarodnih institucija, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Samit se održava pod sloganom „Nova Evropa u novom svetu“ i fokusira se na bezbednost Evrope, demokratsku stabilnost, ekonomsku konkurentnost i osnaživanje mladih.
Delegacije iz različitih zemalja Evrope već pristižu u Tiranu, što je dovelo do blokade saobraćaja u mnogim delovima grada, a mere bezbednosti su podignute na najviši nivo. U Albaniju je danas stigao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koga je na aerodromu dočekala ministarka zdravlja. Vučić će prisustvovati večeri koju organizuje predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, zajedno sa drugim evropskim zvaničnicima poput Ursule von der Lajen i Kaje Kalas.
Samit je organizovan sa tri okrugla stola na visokom nivou. Prvi okrugli sto će se fokusirati na teme bezbednosti Evrope i demokratske stabilnosti, dok će drugi obraditi pitanja konkurentnosti i ekonomske bezbednosti. Treći okrugli sto baviće se osnaživanjem mladih i temama migracija. Kako je potvrđeno iz kabineta predsednika Srbije, Vučić će učestvovati na prvom okruglom stolu, gde će biti reči o bezbednosti Evrope i demokratskoj stabilnosti.
Tokom dana, predsednika Vučića očekuju bilateralni susreti sa brojnim evropskim zvaničnicima, uključujući britanskog premijera Kiroma Starmera i austrijskog kancelara. Samit će kopredsedavati premijer Albanije Edi Rama i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji će ovim samitom završiti svoju turneju po Zapadnom Balkanu. Albanija je prva zemlja Zapadnog Balkana koja je domaćin ovakvog samita, što organizatori ističu kao istorijski trenutak za čitav region.
Politikolog Stefan Srbljanović komentariše samit Evropske političke zajednice u Tirani, naglašavajući važnost dijaloga u rešavanju globalnih i regionalnih izazova. On ističe da svaka vrsta diplomacije i razgovora o životnim problemima može biti korisna, te da se od skupa u Tirani očekuju tačke razumevanja koje će podstaći saradnju među zemljama Zapadnog Balkana. Srbljanović smatra da bi samit trebao da bude prilika za fokus na regionalne prioritete.
Uoči samita, pitanje potencijalnih deklaracija o podršci Ukrajini, posebno s obzirom na prisustvo ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, dodatno je u fokusu. Srbljanović smatra da je iluzorno predviđati konkretne rezultate, ali naglašava značaj sastanaka i dijaloga u Istanbulu, gde su prisustvovali ključni međunarodni akteri, uključujući američkog državnog sekretara Marka Rubia i predsednika Turske Redžepa Erdogana.
Tirana treba da bude prilika za okretanje sebi, smatra Srbljanović, naglašavajući da je važno da se narodi Zapadnog Balkana usmere jedni ka drugima. On ističe da je neophodno jačati regionalnu saradnju, ulagati napore u međusobnu povezanost i koristiti potencijale koje region ima.
Pitanje evropskih vrednosti i budućnosti EU takođe je u fokusu. Srbljanović izražava sumnju u to koliko EU računa na zemlje Zapadnog Balkana, s obzirom na unutrašnje probleme sa kojima se suočava. On smatra da bi regionalna saradnja trebala da bude prioritet i da se lideri zemalja regiona trebaju fokusirati na stvaranje boljih uslova za svoje narode, nezavisno od članstva u EU.
Na kraju, Srbljanović izražava skepticizam prema konkretnim ishodima samita, ali i veru u evropske vrednosti i zajedništvo među narodima. On naglašava da je važno ne zaboraviti na zajedničke interese i saradnju, kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve građane regiona.
