U malom prijepoljskom selu Lučice, u kući Slavenka Divca, nalazi se spomen soba posvećena partizanima koji su ovde konačili tokom Drugog svetskog rata. Jedan od najvažnijih posetilaca ove sobe bio je i sam Josip Broz Tito, koji je uvek zaustavljao voz baš ovde kada bi putovao prugom Beograd – Bar. Divci su bili njegovi gosti i pamte ga kao normalnog čoveka, a Slavenko ističe da je Tito bio dobrodošao prolaznik kroz ovaj kraj.
Spomen soba nekada je bila puna posetilaca, a škole iz Prijepolja organizovale su izlete kako bi decu naučile o biografijama narodnih heroja koji su ovde rukovodili oslobodilačkim pokretom. Međutim, danas je ova soba zaboravljena, iako su Divci bili ti koji su instalirali ovu istorijsku postavku. Branislav, Slavenkov sin, ističe ponos na prošlost svojih predaka, ali zabrinut je za budućnost ove spomen sobe jer niko nije zainteresovan za njenu restauraciju.
Udruženje boraca iz Prijepolja nije finansijski u mogućnosti da uloži sredstva u očuvanje sobe, pa će Divci morati da preuzmu inicijativu. Branislav se plaši da nisu dovoljno stručni da na pravilan način zaštite eksponate u sobi. Većina onih čije se slike nalaze u sobi, kao što je Vladimira Perića Valtera, danas su potpuno zaboravljeni, iako su posle rata postali poznati junaci. Kinezi se još uvek sećaju Valtera i bili bi radoznali da vide kako je ovaj ilegalac zaista izgledao.
Divci su rešeni da očuvaju ovu spomen sobu iako se suočavaju sa nedostatkom finansijskih sredstava i stručnosti. Nadaju se da će pronaći podršku kako bi sačuvali sećanje na hrabre borce i junake iz prošlosti.
