Pre nego što je predsednik Donald Tramp pokrenuo operaciju „Ponoćni čekić“ — misiju eliminacije iranske nuklearne infrastrukture, bilo je upozorenja da bi to moglo dovesti do zatvaranja Ormuskog moreuza. Tokom operacije „Epska bes“, moreuz je zapravo zatvoren. Ovaj plovni put je ključan, jer prolazi kroz njega 20 procenata svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Kako će Sjedinjene Države reagovati na ovu situaciju?
Iranski režim ima asimetričnu prednost; mogu naplaćivati putarinu nekim brodovima dok zaustavljaju druge. Blokiranje moreuza ne zahteva mnogo truda. Iran može da čeka dok nafta postane nedostupna kupcima širom sveta, čime dodatno pritisne Ameriku. U ovoj situaciji, moreuz se može pretvoriti u „zonu smrti“, gde Iranci mogu lako ciljati brodove sa raketama i dronovima.
Iran ima mobilne raketne sisteme koji se mogu premestiti duž obale Persijskog zaliva, kao i male čamce napunjene eksplozivom za napade. Sve ove pretnje daju Iranu prednost u kontrolisanju moreuza. Kako bi se situacija normalizovala, neophodno je diplomatično rešenje koje bi uključivalo prekid vatre i ponovno otvaranje moreuza za trgovinu.
Mnogi u Sjedinjenim Državama su protiv rata, posebno zbog visokih cena goriva. Što duže traju sukobi, veća je verovatnoća da će se javnost okrenuti protiv rata. Iako je američka vojska postigla određene taktičke uspehe, rat i dalje traje, a moreuz ostaje zatvoren.
Sjedinjene Države razmatraju mogućnost kopnenog napada kako bi ponovo otvorile moreuz, što bi zahtevalo dodatne snage i resurse. Međutim, to bi moglo dovesti do velikih žrtava i neizvesnosti u logistici. Iran bi mogao odgovoriti povećanjem raketnih napada, što bi dodatno otežalo situaciju.
Politička podrška za kopneni rat je slaba, a Tramp se suočava sa kritikama zbog vođenja rata koji bi mogao rezultirati većim gubicima. Njegova administracija se suočava sa izazovima da opravda vojne akcije, posebno s obzirom na prethodne stavove o „večnim ratovima“.
Tramp je nedavno izdao novo upozorenje Iranu, preteći udarima na iranske infrastrukture ako moreuz ne bude otvoren. Ipak, vraćanje vitalne teritorije predstavlja veliki izazov. Alternativa bi bila da američka mornarica prati komercijalne brodove kroz moreuz, što bi zahtevalo dodatne resurse i logističku podršku.
U međuvremenu, Sjedinjene Države su primile plan prekida vatre iz Pakistana, poznat kao „Islamabadski sporazum“. Ovaj plan uključuje prekid borbi i direktne razgovore između strana, što bi moglo dovesti do ponovnog otvaranja moreuza.
Ovaj diplomatski pristup može smanjiti potrebu za američkim trupama na terenu, što bi bilo olakšanje za javnost i političke lidere. Iako je zatvaranje Ormuskog moreuza trenutna prednost za Iran, Teheran je svestan da će američki i izraelski napadi nastaviti, te bi gradovi mogli doživeti produžene nestanke struje.
Moreuz se verovatno neće trajno zatvoriti, a postizanje mirnog rešenja zahteva efikasne pregovore sa obe strane. Obe strane bi trebalo ozbiljno da shvate Islamabadski sporazum, uz nadu da će se neki od njegovih elemenata realizovati.
U ovom trenutku, prekid vatre se čini kao moguća opcija, a svima bi trebalo da bude u interesu da se postigne rešenje koje će omogućiti otvaranje Ormuskog moreuza. Ova situacija ne zahteva samo vojne akcije, već i promišljenu diplomaciju koja će dugoročno osigurati stabilnost u regionu.
