BEOGRAD – Karijerni diplomata Zoran Milivojević izjavio je danas da vojni koridor Crno more – Egejsko more, koji će proći kroz Balkan, predstavlja ključni deo strategije evropskih zemalja koje se suočavaju sa posledicama rata između Rusije i Ukrajine. Prema rečima Milivojevića, ovaj koridor, o kojem se govori kao o sredstvu za ubrzanje modernizacije i interoperabilnosti strateških železničkih, drumskih i unutrašnjih plovnih puteva, ima za cilj da olakša brže snabdevanje i transport vojne opreme i sredstava u slučaju eskalacije sukoba.
Milivojević je istakao da ovaj projekat nije jedinstven i da slični koridori postoje i u severnom i centralnom delu Evrope, posebno u vezi sa baltičkim državama i Poljskom. „Ovo je samo jedan od tih pravaca. Suština je da se obezbedi što brža komunikacija i transfer vojske, što je od suštinskog značaja za bezbednost u regionu“, rekao je Milivojević za Tanjug.
On je naglasio da bi ovaj vojni koridor predstavljao vojno-politički bezbednosni okvir koji bi omogućio NATO-u da brzo reaguje u slučaju bilo kakvih pretnji iz Rusije. „Ovaj koridor je deo šire strategije koju NATO razvija kako bi se pripremio za moguće konflikte u budućnosti“, dodao je Milivojević.
Osim vojnog aspekta, Milivojević je ukazao i na ekonomski značaj ovog koridora. „Brza i efikasna komunikacija između zemalja članica EU i njihove sposobnosti da se organizuju u kriznim situacijama može imati direktan uticaj na ekonomiju regiona. Ovaj koridor može doprineti jačanju ekonomskih veza i poboljšanju infrastrukture, što će dugoročno koristiti svim zemljama u regionu“, smatra diplomata.
Iako se ovaj projekat može posmatrati kao pozitivna inicijativa za unapređenje infrastrukture i bezbednosti, postoje i kritičari koji se protive ovakvim strategijama. Mnogi smatraju da bi fokus na vojnu infrastrukturu mogao da doprinese daljem zaoštravanju odnosa između NATO-a i Rusije, što bi moglo dovesti do dodatnih tenzija u regionu.
Milivojević je takođe upozorio da bi neophodno bilo da se prilikom implementacije ovog koridora obrati pažnja na interese i zabrinutosti susednih zemalja, kako bi se izbegli potencijalni sukobi. „Važno je da se sve strane uključe u dijalog i da se postigne konsenzus kako bi se obezbedila stabilnost i bezbednost u regionu“, rekao je on.
Pored toga, on je naglasio da bi bilo korisno da se razvije i civilna infrastruktura uz vojni koridor, kako bi se obezbedila sveobuhvatna korist za lokalne zajednice. „Infrastrukturni projekti ne bi trebali biti posmatrani isključivo kroz vojnu prizmu, već bi trebali da donesu benefite i civilnom stanovništvu“, dodao je Milivojević.
U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, jasno je da će ovakvi vojni koridori imati značajnu ulogu u oblikovanju budućnosti Balkana i šireg regiona. Dok se EU i NATO suočavaju sa izazovima koje donosi ruska agresija, ovakvi projekti mogu se posmatrati kao deo šire strategije za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.
Zaključno, vojni koridor Crno more – Egejsko more može se posmatrati kao odgovor na trenutne geopolitičke izazove, ali istovremeno nosi i rizike koji zahtevaju pažljivo razmatranje i dijalog među svim zainteresovanim stranama. U ovom trenutku, ključno je da se pronađe ravnoteža između vojnih potreba i civilnih interesa, kako bi se osigurala održiva i stabilna budućnost za sve zemlje u regionu.
