Na severu Finske, u blizini ruske granice, danas su započele vojne vežbe koje će trajati do 25. novembra. Ove artiljerijske vežbe održavaju se na poligonu Rovajarvi, koji se smatra najvećim vojnim poligonom u zapadnoj Evropi, a učestvuje više od 2.000 vojnika, uključujući jedinicu iz Poljske. Finske kopnene snage su najavile da je ovo deo šireg plana vojnog osnaživanja nakon pristupanja NATO-u u aprilu 2023. godine.
Prva faza ovih vežbi održana je od 8. do 16. novembra, gde je učestvovalo oko 200 vojnika. Finska je, prema rečima ruskog ambasadora u Finskoj, Pavela Kuznjecova, povećala broj vojnih vežbi kao odgovor na geopolitičke promene u regionu. Ove vojne aktivnosti su deo strategije jačanja odbrane, a za ovu godinu planirano je ukupno 115 manevara.
U svetlu trenutnog međunarodnog konteksta, vežbe na severu Finske mogu se posmatrati i kao signal namere Finske da se dodatno integriše u strukture NATO-a. Ove aktivnosti dolaze u trenutku kada su tenzije između Rusije i NATO-a na visokom nivou, posebno nakon ruske invazije na Ukrajinu. Finska, koja deli dugu granicu sa Rusijom, nastoji da osigura svoju nacionalnu bezbednost kroz jačanje vojne saradnje sa zapadnim saveznicima.
Kuznjecov je naglasio da će finska teritorija prvi put biti uključena u velike manevre Alijanse u 2024. godini, što dodatno ukazuje na promene koje se dešavaju u finskoj vojsci i njenoj vojnoj strategiji. Ove vežbe su deo šireg trenda modernizacije i adaptacije finske vojske, koja se suočava sa novim bezbednosnim izazovima.
Finska je tradicionalno imala neutralan vojni status, ali je nedavna geopolitička situacija naterala zemlju da preispita svoje vojne strategije. U tom kontekstu, povećanje broja vojnih vežbi može se posmatrati kao proaktivan pristup u očuvanju nacionalne sigurnosti. Vojne vežbe u Rovajarviju takođe su prilika za jačanje saradnje s drugim članicama NATO-a, kao i za unapređenje operativnih sposobnosti finskih oružanih snaga.
Učešće poljske jedinice na ovim vežbama takođe ukazuje na važnost regionalne vojne saradnje u okviru NATO-a. Poljska, kao jedan od ključnih članica Alijanse, ima značajnu ulogu u jačanju kolektivne odbrane, posebno u baltičkom regionu, gde se oseća potreba za većom prisutnošću NATO snaga.
Osim vojnog aspekta, ove vežbe mogu imati i šire političke posledice. U svetlu rastućih tenzija između Rusije i zapadnih zemalja, Finska se može suočiti sa potencijalnim odgovorima iz Moskve, što bi moglo dodatno zakomplikovati odnose između dve zemlje. Rusija je već izrazila zabrinutost zbog proširenja NATO-a na sever, a ovakve vojne aktivnosti mogu dodatno pogoršati te tenzije.
Finska je do sada bila poznata po svojoj vojnoj neutralnosti, ali se čini da se ta era bliži kraju. Sa jasnim težnjama za članstvo u NATO-u i aktivnim vojnim vežbama, Finska se pozicionira kao ključni igrač u regionalnoj bezbednosti. Ove vojne vežbe, pored jačanja kapaciteta finskih oružanih snaga, šalju i jasnu poruku o odlučnosti Finske da se suoči sa novim bezbednosnim izazovima u Evropi.
U zaključku, vojne vežbe na severu Finske ne predstavljaju samo test operativnih sposobnosti vojnika, već i simbol promene u pristupu finske vojske i države prema bezbednosnim pitanjima. Kako se situacija u regionu razvija, može se očekivati da će Finska nastaviti sa jačanjem svojih vojnih kapaciteta i saradnje s NATO-om, dok se istovremeno suočava s izazovima koje donosi nova geopolitička realnost.
