U tri sata posle ponoći, Miloš Ivanović je osetio dim u domu za stare u Velikom Borku, gde je izbio požar koji je odneo živote 11 osoba. Tokom suđenja u Višem sudu u Beogradu, Ivanović je opisao dramatične trenutke te noći, kada je pokušao da spasi korisnike doma. On je ispričao kako je video Milana Dimitrijevića, koji je bio u plamenu, i odmah je pozvao pomoć.
Miloš je, zajedno sa svojim roditeljima Goricom i Aleksandrom, okrivljen za teško delo protiv opšte sigurnosti. Iako je na papiru suvlasnik doma, Miloš je negirao da je imao bilo kakvu kontrolu nad radom ustanove. On je naglasio da je bio angažovan samo povremeno, obavljajući poslove kao što su košenje trave i smena zaposlenih, dok se njegov fokus nalazio na porodici.
Gorica Ivanović je, kao jedini direktor doma, iznela svoju odbranu. Navela je da je pušenje bilo dozvoljeno samo u određenim delovima doma i da su preduzeli mere zaštite od požara, uključujući obezbeđivanje hidranata i creva za gašenje. Međutim, istakla je da je bila uverenja da je sve bilo u skladu sa propisima jer nije bilo primedbi inspektora tokom redovnih nadzora.
Tokom suđenja, Miloš je detaljno opisao kako je te noći ispražnjavao protivpožarne aparate, pokušavajući da ugasi vatru. On je takođe pomenuo da nije imao vremena da uzme vatrogasno crevo, što je mogao biti presudan trenutak. Njegova majka je dodala da su angažovali firmu za zaštitu od požara i da su svi potrebni standardi ispoštovani.
S druge strane, Aleksandar Ivanović, otac okrivljenih, potvrdio je da je bio uključen u upravljanje domom i da su se pridržavali svih pravila. Istakao je da su imali više inspekcija koje nisu ukazivale na nepravilnosti, pa su se trudili da unaprede sve što je preporučeno. On je takođe naveo da je pušenje bilo kontrolisano i da su radnici bili obučeni za upravljanje situacijama vezanim za požar.
Jedan od ključnih svedočenja odnosilo se na incident sa Milanom Dimitrijevićem, za kojeg je Miloš rekao da je bio vezan zbog prethodnih incidenata. Tokom noći, kada je Miloš proveravao sobu, nije primetio da Dimitrijević ima upaljač, što se kasnije ispostavilo kao uzrok požara. Miloš je takođe napomenuo da je bio pod pritiskom da deluje brzo i da je pokušao da spasi što više ljudi.
Ova tragedija je izazvala veliku pažnju javnosti, a suđenje je postalo mesto sukoba argumenata o odgovornosti i sigurnosti u domovima za stare. Mnogi su se pitali kako su mogli da se dogode ovakvi incidenti i da li su domovi za stare adekvatno zaštićeni od požara.
Dok su se svedočenja nastavila, pitanje odgovornosti se činilo sve složenijim. Dok su Ivanovići insistirali na svojoj nevinosti, porodice žrtava su zahtevale pravdu i odgovornost za propuste koji su doveli do tragedije. Ova situacija je takođe otvorila širu diskusiju o sigurnosti i standardima u domovima za stare, kao i potrebi za boljim regulativama koje bi zaštitile najranjivije članove društva.
Suđenje se nastavlja, a čitava situacija ostavlja snažan utisak na zajednicu, koja se suočava s pitanjima etike i odgovornosti u brizi za starije osobe. U međuvremenu, porodice žrtava traže pravdu, dok se Ivanovići bore da dokažu svoju nevinost u ovom tragičnom slučaju.
