Makedonija je 2008. godine bila zapanjena kada je otkriveno da je jedan od najpoznatijih novinara crne hronike, Vlado Taneski, zapravo serijski ubica. Ovaj čovek, koji je decenijama važio za pouzdanu i informisanu osobu, bio je oženjen otac dvoje dece, a kolege su ga opisivale kao mirnog i povučenog. Ispostavilo se da je skrivao najmračniju tajnu, koja je šokirala celu javnost.
Taneski je bio poznat po svojim tekstovima koji su često sadržavali informacije koje čak ni policija nije objavljivala. Njegova izuzetna „obaveštenost“ proizašla je iz činjenice da je on sam bio izvršilac zločina. Ubio je najmanje tri žene u svom rodnom Kičevu – Mitru Simjanosku (64), Ljubicu Licosku (56) i Živanu Temelkosku (65). Njihova tela su pronađena u najlonskim kesama, bez odeće, zlostavljana i zadavljena telefonskim kablom. Sve tri žrtve bile su siromašne čistačice, a istražitelji su primetili da su ga one podsećale na roditeljski sukob i potisnutu mržnju prema majci.
Ovaj slučaj je privukao pažnju i svetskih medija, uključujući New York Times, a njegova priča je inspirisala film „Majke“ reditelja Milča Mančevskog, koji prikazuje horor koji je potresao Makedoniju. Taneski je u svojim novinarskim tekstovima često iznosio teorije o zločinima, predlažući načine otmice i oružje ubistva, čak i pre nego što su rezultati obdukcije bili dostupni. Takva „obaveštenost“ je probudila sumnju istražitelja da on nije samo novinar, već i izvršilac zločina.
Policija je ubrzo prikupila dokaze, uključujući DNK profil iz Taneskiove semene tečnosti, koji se poklapao sa tragovima pronađenim na telima žrtava. U junu 2008. godine, Taneski je uhapšen, a javnost je ostala u potpunom šoku. Njegove kolege su ga opisivale kao „fino vaspitanog, tihog i obrazovanog čoveka“ koji nikada nije ostavljao utisak nasilnika. Njegova supruga Vesna je izjavila da su imali „savršeni brak“, dodajući kako je sve izgledalo kao „užasan san“. Tek tada je postalo jasno da je decenijama živela pored ubice.
Nekoliko dana nakon hapšenja, Taneski je pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji. Zvanična verzija tvrdi da se udavio u plastičnoj kofi vode dok su njegovi cimeri navodno spavali. Mnogi su sumnjali u ovu verziju događaja, jer je istražiteljima ostalo otvoreno pitanje da li je Taneski izvršio samoubistvo ili mu je neko pomogao da zauvek zaćuti. Njegova smrt je ostavila mnoga pitanja bez odgovora, a misterija ostaje.
Ovaj slučaj je bio posebno potresan za društvo, jer je pokazao koliko je lako da se maska jednog uglednog novinara pretvori u sliku serijskog ubice. Taneski, koji je godinama izveštavao o tuđim tragedijama, na kraju je postao deo sopstvene horor priče, izveštavajući iz prve ruke o zločinima koje je sam počinio. Njegova priča služi kao upozorenje o opasnostima koje se kriju iza površine i koliko je važno preispitivati ono što smatramo poznatim i sigurnim. Većina ljudi nije mogla da zamisli da osoba koja je izveštavala o zločinima može sama biti zločinac, a to je dodatno naglasilo koliko je važno postaviti pitanja i istražiti istinu, bez obzira na to koliko to može biti bolno ili šokantno.
U svetu gde su informacije lako dostupne, a istina često može biti zamagljena, priča Vlade Taneskog ostaje snažan podsetnik na to koliko je važno ostati na oprezu i nikada ne gubiti iz vida ljudsku prirodu i njene mračne aspekte.
