Vladimir Dlouhi, predsednik Evrokomore, izneo je oštru kritiku na račun trenutne ekonomske situacije u Evropi tokom razgovora za emisiju „Čadež Talk“. On je istakao da bi, da je Evropa kompanija, verovatno bila u bankrotu, naglašavajući ozbiljne probleme koji muče ovaj kontinent u odnosu na globalne ekonomske igrače poput Kine i Sjedinjenih Američkih Država.
Dlouhi, koji predvodi organizaciju koja okuplja 20 miliona preduzeća iz 40 zemalja, smatra da se Evropa suočava s prekomernim regulisanjem koje je negativno uticalo na njeno poslovanje. „Prekomernim regulisanjem sopstvenog poslovanja samo sebi pucamo u nogu“, rekao je Dlouhi, dodajući da bi, kada bi imao mogućnost ulaganja, izbegavao investiranje u „kompaniju“ zvanu Evropa.
On je takođe ukazao na promene u političkom pejzažu, ističući da se sve više biznismena uključuje u politiku i da su mnogi ljudi izgubili poverenje u tradicionalne političare. „Veoma sam rezervisan po tom pitanju“, rekao je, naglašavajući da politika ne može biti svedena na puku trgovinu i sticanje profita, već zahteva dugoročnu strategiju koja može biti u suprotnosti sa kratkoročnim interesima.
Dlouhi je istakao da, u poređenju s Evropom, Kine i SAD, druge „kompanije“ poput Indije i zemalja Jugoistočne Azije pokazuju bolju ekonomsku efikasnost. On je podsetio na to da mnoge od ovih zemalja, čak i one koje nisu demokratske, beleže značajan ekonomski napredak.
Govoreći o ekonomskim problemima Evrope, Dlouhi je naglasio da su oni duboko ukorenjeni i da potiču iz ranijeg perioda. On je podsetio na Lisabonsku strategiju iz kraja 90-ih, koja je predviđala da će Evropa do 2010. godine postati najproduktivniji i najkonkurentniji region na svetu, što se, nažalost, nije ostvarilo. „Tvorci Lisabonske strategije su već tada morali prepoznati unutrašnje evropske probleme“, kazao je.
Dlouhi je takođe ukazao na evropski model društva koji se razvio nakon Drugog svetskog rata, zasnovan na socijalnom blagostanju, sindikatima i jakim vladinim politikama. Međutim, smatra da je taj model, iako logičan u kontekstu istorijskih događaja, na neki način narušio konkurentnost Evrope u odnosu na SAD i Kinu, koje su se opredelile za tržišne reforme koje su podstakle njihov ekonomski rast.
Kritikujući propise Evropske komisije, Dlouhi je rekao da su prekomerni zahtevi i regulative negativno uticali na poslovanje i inovacije. Kao primer naveo je regulative vezane za klimatske promene, ističući da se Evropa bori protiv klimatskih promena kroz regulaciju, dok se Sjedinjene Američke Države fokusiraju na ulaganje u tehnologiju i inovacije.
„Amerikanci se bore protiv klimatskih promena ulaganjem, dok se mi borimo regulisanjem propisa“, naglašava Dlouhi, dodajući da bi trebalo stvoriti podsticajno okruženje za rešavanje klimatskih problema umesto da se prekomerno fokusiramo na regulative koje često donose više štete nego koristi.
Ova izjava Dlouhija dolazi u trenutku kada se Evropa suočava s brojnim izazovima, uključujući usporavanje ekonomske rasti, visoke stope inflacije i pritiske na tržište rada. Njegova analiza ukazuje na potrebu za sveobuhvatnijim pristupom koji bi mogao da revitalizuje evropsku ekonomiju i poveća njenu konkurentnost na globalnoj sceni.
Dlouhijeva kritika i uvidi pružaju važan okvir za razumevanje trenutnih ekonomskih izazova sa kojima se Evropa suočava i ukazuju na potrebu za reformama koje bi omogućile kontinentalnom tržištu da ponovo postane konkurentno i inovativno.
