Vlade država članica EU dosledno i namerno narušavaju vladavinu prava, upozorila je danas vodeća evropska organizacija za građanske slobode Libertis (Civil Liberties Union for Europe). Ova organizacija, koja okuplja više od 40 nevladinih organizacija iz 22 zemlje, iznela je ozbiljne optužbe prema vladaima nekih članica EU, navodeći da one aktivno slabe vladavinu prava.
U svom izveštaju za 2026. godinu, Libertis je identifikovao vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke kao „razgrađivače“ koji sprovode mere koje negativno utiču na pravosudni sistem, borbu protiv korupcije, slobodu medija i mehanizme kontrole civilnog društva. U Slovačkoj, stanje je nazadovalo u svim navedenim oblastima, što ukazuje na ozbiljne probleme u funkcionisanju pravnog sistema.
Bugarska se suočava sa sličnim izazovima, dok Mađarska, pod vođstvom premijera Viktora Orbana koji je na vlasti već 16 godina, ostaje u svojoj kategoriji. Prema izveštaju, Mađarska nastavlja da sprovodi regresivne zakone i politike, bez naznaka promene. Ova situacija izaziva zabrinutost među evropskim liderima, s obzirom na to da Mađarska predstavlja primer države koja se udaljava od osnovnih vrednosti EU.
U drugom delu izveštaja, Libertis je analizirao situaciju u zemljama sa snažnom demokratskom tradicijom poput Belgije, Danske, Francuske, Nemačke i Švedske. Ove zemlje su označene kao „klizači“, što znači da se vladavina prava pogoršava u određenim oblastima, ali to nije deo ukupne političke strategije. Ova klasifikacija ukazuje na to da ni najrazvijenije zemlje EU nisu imune na izazove u pogledu vladavine prava.
S druge strane, Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Rumunija i Španija su klasifikovane kao „stagnatori“. U ovim zemljama, uslovi vladavine prava se ni ne poboljšavaju, ni ne pogoršavaju, što ukazuje na stagnaciju u reformama i nedostatak političke volje za unapređenjem situacije.
Poljska, takođe, spada u grupu stagnatora, s premijerom Donaldom Tuskom koji pokušava da obnovi ključne elemente vladavine prava, uključujući nezavisnost pravosuđa. Ipak, ograničeni napredak u Poljskoj pokazuje koliko je teško obnavljati institucije koje su prethodno kompromitovane. Libertis naglašava da je obnova institucionalne nezavisnosti krhka i da zahteva dugoročnu posvećenost.
Jedino je Letonija zaslužila status „vrednog radnika“, jer njena vlada aktivno poboljšava standarde vladavine prava. Ovaj pozitivan primer može poslužiti kao inspiracija za druge zemlje članice EU koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
U izveštaju se takođe naglašava da su mehanizmi EU za rešavanje erozije vladavine prava uglavnom neefikasni. Unatoč višegodišnjim preporukama Evropske komisije, većina država članica nije uspela da te preporuke pretvori u konkretne akcije. Ova situacija stvara dodatne tenzije unutar EU, jer se postavlja pitanje kako bi Unija trebala reagovati na kršenje osnovnih principa vladavine prava.
Libertis je jasno upozorio da je neophodno da se EU suoči sa ovim izazovima i preduzme konkretne korake kako bi zaštitila vladavinu prava u svim državama članicama. U suprotnom, postavlja se pitanje budućnosti zajedničkih evropskih vrednosti i načela koja su osnov za funkcionisanje Unije. Dok se neki članovi suočavaju sa regresijom, drugi rade na unapređenju pravnih standarda, što ukazuje na potrebu za jedinstvenim pristupom i solidarnošću unutar EU.
