Predsednik Ustavnog suda Srbije i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, Vladan Petrov, izjavio je da bi unapređeni tekstovi pravosudnih zakona, koji su nedavno prosleđeni Venecijanskoj komisiji, Evropskoj komisiji i Evropskoj uniji, mogli biti pozitivno ocenjeni. U razgovoru sa Tanjugom, Petrov je istakao da su dostavljene poslednje verzije izmena zakona i da se nada da će one biti evaluirane u većem delu ili čak u celini sa pozitivnim ishodom.
Petrov je napomenuo da je u trenutnim okolnostima teško uspostaviti dijalog, čak i među partnerima koji zajedno rade, zbog ozbiljnih nesuglasica koje postoje. On je ukazao na to da međunarodne organizacije, kao što su ODIHR (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a) i Venecijanska komisija, u nekim situacijama istovremeno ocenjuju zakone. Ove organizacije su, napomenuo je, ranije ocenjivale paket izbornih zakona iz 2023. godine.
Petrov je dodao da se sve često vrti oko finansija, čak i kada su u pitanju međunarodne organizacije. On je istakao da je Venecijanska komisija suočena sa izazovima, posebno nakon što su suspendovani predstavnici Rusije, što je značajno uticalo na njihov budžet. Pored toga, naglasio je i odlazak Sjedinjenih Američkih Država iz ovog tela, što dodatno komplikuje situaciju.
Prema njegovim rečima, Srbija ponekad dobija evaluacije od subjekata koji više nisu na istim pozicijama kao ranije. Ovo može negativno uticati na percepciju i ocene međunarodnih organizacija. Petrov je takođe naglasio da su novi izborni zakoni rađeni u saradnji sa ODIHR-om, dok nisu poslati Venecijanskoj komisiji, što ga čini nezadovoljnim načinom na koji je Srbija ranije tretirala ovu instituciju.
On je istakao da ne govori kao „plaćenik“ Venecijanske komisije niti kao neko ko je plaćen od strane Saveta Evrope ili države. Njegov angažman je pro bono, i on je imenovan od strane države. Petrov je ukazao na to da su prvi pokušaji izmena zakona započeti bez angažovanja Venecijanske komisije, a da su kasnije, kada su zakoni već usvojeni, pozvani da daju svoje mišljenje.
Zbog evropskog puta Srbije, postojala je obaveza da se ovi zakoni proslede Venecijanskoj komisiji, a to nije učinjeno u pravom trenutku. Petrov je naveo da je u tom procesu bilo teško, ali da je Venecijanska komisija brzo dala svoje preporuke. On je ukazao na to da je njegov doprinos bio usmeren ka tome da finalni proizvod koji se šalje Venecijanskoj komisiji bude kako treba.
Istakao je da je predsednica Narodne skupštine Srbije, Ana Brnabić, uradila dobar posao u poslednjim nedeljama, trudeći se da se sve preporuke koje je Srbija dobila od Venecijanske komisije usvoje. Petrov je naglasio da je aktivno učestvovao u tom procesu, pružajući podršku Brnabićevom nastojanju da koriguje sve negativne aspekte koji su se pojavili u izmenama zakona.
On je zaključio da je važnost dijaloga i saradnje ključna za uspeh u reformama i da je potrebno raditi na jačanju odnosa sa međunarodnim organizacijama kako bi se osiguralo da Srbija ide napred u pravosudnim reformama. Petrov je izrazio nadu da će, uz zajednički rad i poštovanje preporuka, Srbija moći da ostvari pozitivne rezultate u budućnosti.
