Vlada Crne Gore je usvojila Predlog budžeta za 2026. godinu, koji iznosi 3,77 milijardi evra. Ova suma predstavlja značajan pad u poređenju sa prošlogodišnjim planom koji je iznosio 4,02 milijarde evra. Ova odluka dolazi u trenutku kada država teži opreznijem i kontrolisanijem pristupu potrošnji, a prioriteti će biti pažljivije birani. Očekuje se da će mogućnosti za širenje javnih izdataka biti ograničene, a budžet za 2026. godinu je označen kao „budžet štednje“.
Jedan od ključnih aspekata ovog budžeta je tekući budžet koji iznosi 1,60 milijardi evra. Pored toga, rezerva je projektovana na 39,86 miliona evra. Državni fondovi raspolažu sa finansijskim planom od 1,404 milijarde evra, dok kapitalni budžet iznosi 300 miliona evra. Stavka koja obuhvata „transakcije i finansiranje“ postavljena je na 430 miliona evra. Ovo ukazuje na to da će značajan deo finansijske konstrukcije zavisiti od strategije otplate postojećih obaveza i obezbeđivanja novih izvora finansiranja.
Ova smanjenja budžeta su rezultat višegodišnje ekonomske krize koja je pogodila Crnu Goru, a posebno su se pogoršala usled globalnih ekonomskih izazova. Vlada je svesna da je potrebno preispitati javne rashode i usmeriti ih na oblasti koje donose najveću korist građanima. U tom kontekstu, očekuje se da će se smanjiti troškovi u različitim sektorima, uključujući javnu upravu, obrazovanje i zdravstvo.
U pripremi budžeta, specijalna pažnja je posvećena prioritetima poput infrastrukture, obrazovanja i zdravstva, ali će se sredstva morati raspodeljivati na način koji osigurava održivost budžeta. Očekuje se da će se u 2026. godini prioriteti usmeriti na projekte koji imaju potencijal da generišu dodatne prihode i poboljšaju kvalitet života građana.
Vlada je takođe naglasila potrebu za većom disciplinom u trošenju javnih sredstava, čime će se smanjiti mogućnost zloupotreba i neefikasnosti u javnom sektoru. Ovaj pristup podrazumeva reviziju postojećih programa i projekata, kao i analizu njihovih efekata na društvo i ekonomiju. U tom smislu, očekuje se da će se izvršna vlast fokusirati na projekte koji donose dugoročne koristi, umesto kratkoročnih rešenja koja često vode do dodatnih troškova.
Društvo u Crnoj Gori će se suočiti sa izazovima u pogledu smanjenja budžetskih sredstava, ali vlada veruje da će ovakav pristup omogućiti stabilizaciju ekonomije i dugoročni rast. Očekuje se da će se u toku godine sprovoditi dodatne analize i konsultacije sa stručnjacima kako bi se stvorio efikasan okvir za upravljanje javnim finansijama.
Reakcije na predloženi budžet su već počele da pristižu, a analitičari ukazuju na to da će ovo smanjenje budžeta imati značajne posledice po različite sektore. Mnogi smatraju da će smanjenje javnih sredstava dovesti do veće nezaposlenosti i smanjenja socijalnih usluga, dok drugi ističu potrebu za racionalizacijom troškova i efikasnijim upravljanjem resursima.
U narednim mesecima, očekuje se da će se održati javne rasprave o predloženom budžetu, što bi moglo dovesti do dodatnih izmena i prilagođavanja. Vlada će morati da uspostavi dijalog sa svim relevantnim akterima kako bi obezbedila podršku za svoje planove i osigurala stabilnost i rast u Crnoj Gori.
U svetlu ovih dešavanja, građani će morati da se prilagode novim ekonomskim realnostima, a vlada će se suočiti sa izazovima kako bi pronašla ravnotežu između štednje i očuvanja kvaliteta života svojih građana.
