PODGORICA – Vlasnici bespravnih luksuznih objekata u Crnoj Gori, uključujući hotele, turistička naselja sa četiri ili pet zvezdica i turističke rizorte, mogli bi uskoro očekivati značajno smanjenje troškova legalizacije zahvaljujući 13 amandmana koje je vlada te zemlje uputila Skupštini na Predlog zakona o legalizaciji bespravnih objekata.
Vladinim amandmanima predviđeno je umanjenje naknade za urbanu sanaciju, što je značajna olakšica za mnoge investitore. Osnovnim predlogom zakona, koji je trenutno u proceduri, bilo je propisano da naknada za legalizaciju bespravnih objekata iznosi između 1,5 i 5 miliona evra za objekte površine oko 1.000 kvadrata. Ovaj iznos je bio značajan teret za vlasnike, posebno u svetlu trenutnih ekonomskih prilika i konkurencije na turističkom tržištu.
Međutim, novim amandmanom, taj raspon je snižen na minimalno 400.000 evra i maksimalno 800.000 evra. Ova promena predstavlja značajno smanjenje troškova za legalizaciju, što bi moglo podstaći veći broj vlasnika da se odluče za legalizaciju svojih objekata. Ova mera se smatra ključnom za unapređenje turističke ponude Crne Gore, koja se suočava sa izazovima u vezi sa regulacijom i legalizacijom bespravnih objekata.
Osim toga, opštinama je ostavljena mogućnost da same, u okviru propisanog raspona, odrede konkretan iznos naknade na svojoj teritoriji za ovu vrstu objekata. Ovo otvara mogućnost da se lokalne samouprave prilagode specifičnim uslovima i potrebama svojih područja, što može doprineti još efikasnijem procesu legalizacije.
Ova nova regulativa dolazi u trenutku kada Crna Gora nastoji da unapredi svoj imidž kao turističke destinacije, a legalizacija bespravnih objekata je jedan od ključnih koraka ka ostvarenju tog cilja. Mnogi stručnjaci smatraju da će smanjenje troškova legalizacije pomoći da se privuku investitori koji su do sada oklijevali zbog visokih naknada.
Međutim, ova mera nije bez kontroverzi. Mnogi u javnosti izražavaju zabrinutost zbog visine popusta u odnosu na prvobitni predlog. Kritičari smatraju da bi ovakva olakšica mogla stvoriti nejednakosti na tržištu, favorizujući one koji su već uložili u bespravnu gradnju, dok bi regulisani objekti mogli ostati u nepovoljnom položaju. Takođe, postavlja se pitanje da li je ovakvo smanjenje naknada u skladu sa načelima pravednosti i jednakosti među svim korisnicima usluga.
Pored toga, očekuje se da će nova regulativa izazvati rasprave među političkim partijama i nevladinim organizacijama, s obzirom na to da se radi o temi koja je osetljiva u kontekstu zaštite životne sredine, urbanog planiranja i održivog razvoja. Mnogi se boje da bi legalizacija bespravnih objekata mogla dovesti do daljnje urbanizacije i smanjenja prirodnih resursa, što bi dugoročno imalo negativan uticaj na životnu sredinu.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da će implementacija ovih amandmana zahtevati pažljivo praćenje i analizu efekata na tržište nekretnina i turizam. Vlasti će morati da osiguraju da proces legalizacije ne bude samo brz, već i pravedan i održiv, u skladu sa interesima šire zajednice.
U svakom slučaju, očekuje se da će ove promene otvoriti vrata mnogim vlasnicima bespravnih objekata, omogućavajući im da legalizuju svoje investicije i doprinosi razvoju turizma u Crnoj Gori. S obzirom na značaj turizma za ekonomiju zemlje, ovo bi mogao biti ključni korak ka obnavljanju i unapređenju turističkih kapaciteta, ali i ka održivijem razvoju cele regije.
