Nacionalni veterinarski institut je potvrdio da je visokopatogeni ptičji grip tipa A otkriven kod mrtvog labuda koji je pronađen u Velenjskom jezeru, što je izazvalo zabrinutost među stručnjacima i uzgajivačima ptica. Prema informacijama koje je objavio „24ur“, ovaj slučaj ukazuje na mogućnost širenja virusa u prirodi, što može imati ozbiljne posledice po zdravlje ptica i potencijalno po ljudsko zdravlje.
Uprava za bezbednost hrane, veterinarstvo i zaštitu bilja (UVHVVR) je reagovala na ovu situaciju pozivajući uzgajivače ptica da budu izuzetno oprezni i da pažljivo prate zdravstveno stanje svojih životinja. Oni su naglasili važnost promptnog obaveštavanja veterinara ukoliko primete bilo kakve simptome bolesti. Ovo uključuje smanjenje potrošnje hrane i vode, pad proizvodnje jaja, kao i povećanu smrtnost među pticama.
Simptomi ptičjeg gripa su raznoliki i mogu uključivati kijanje, kašljanje, sekret iz nosa, otok potkožnog tkiva, tečni i obojeni izmet (zelenu ili belu boju), drhtavicu, kao i nekoordinisane pokrete. U težim slučajevima, ptice mogu pokazivati znake otežanog stajanja, neaktivnosti, a krila mogu biti opuštena. Ovi simptomi su alarmantni i zahtevaju hitnu reakciju kako bi se sprečilo dalje širenje virusa.
Ptičji grip se smatra zoonotskom bolešću, što znači da može preći sa životinja na ljude, stoga je važno da se uzgajivači i svi koji dolaze u kontakt s pticama pridržavaju strogih higijenskih mera. UVHVVR je naglasio da bi uzgajivači trebali da preduzmu dodatne mere opreza, kao što su smanjenje kontakta između domaćih i divljih ptica, kao i redovno čišćenje i dezinfekciju objekata u kojima se drže ptice.
Ova situacija dolazi u vreme kada se mnogi uzgajivači suočavaju s izazovima u proizvodnji hrane zbog raznih faktora, uključujući klimatske promene i ekonomske pritiske. Ptičji grip može dodatno otežati situaciju, jer može dovesti do gubitka stada i smanjenja proizvodnje jaja, što će se odraziti na tržište i cene hrane.
U Velenju, lokalne vlasti su već počele s merama prevencije, uključujući praćenje ptica u okolini jezera i obaveštavanje javnosti o rizicima. Takođe, apelovano je na građane da prijave svaku sumnjivu pticu ili uginulu pticu koju primete u prirodi. Ove mere su od suštinskog značaja za kontrolu i sprečavanje širenja virusa.
Zdravstveni stručnjaci upozoravaju da je važno ostati informisan o razvoju situacije i pridržavati se preporuka nadležnih organa. Informisanje javnosti o simptomima i rizicima povezanih s ptičjim gripom može pomoći u sprečavanju panike i omogućiti pravovremeno delovanje u slučaju sumnje na bolest.
U svetlu ovog događaja, važno je napomenuti da su visoki patogeni sojevi ptičjeg gripa prisutni u mnogim delovima sveta, i da je njihovo širenje često povezano s migracijom divljih ptica. Stoga, monitoring i istraživanje su ključni za razumevanje i prevenciju potencijalnih epidemija.
U zaključku, situacija sa ptičjim gripom u Velenju podseća nas na važnost saradnje između uzgajivača, veterinara i zdravstvenih vlasti u očuvanju zdravlja životinja i ljudi. Samo zajedničkim delovanjem možemo se boriti protiv ovakvih bolesti i zaštititi našu zajednicu i ekosistem.
