Iako su mnogi turisti u Hrvatskoj primetili nagli rast cena tokom prve polovine godine, iz Vlade i Hrvatske narodne banke upozoravaju da ovakva situacija može negativno uticati na turistički sektor. Guverner HNB-a Boris Vujčić ističe da je Hrvatska zabeležila dvostruko veći rast cena u poslednje tri godine u poređenju sa konkurentima na Mediteranu, što je dovelo do opadanja tržišnog udelа u noćenjima.
Mnogi gosti, poput Marije iz Španije, izražavaju nezadovoljstvo zbog visokih troškova. Ona je navela da su taksi usluge od Pule do Rovinja prošle godine koštale 60 evra, dok su ove godine dostigle 120 evra. Slične komentare dele i turisti iz Belgije i Nemačke, koji smatraju da je hrana u Hrvatskoj skupa, dok su neki usluge, poput manikira, značajno jeftinije nego u njihovim zemljama.
U splitskom nautičkom sektoru primećeno je smanjenje broja vezova za jahte u junu i julu. Sara Doužan Županović iz HGK – ŽK Split naglašava da gosti sve više vremena provode na svojim plovilima, što negativno utiče na restorane i usluge na vodi. Umesto da jedu u restoranima, turisti su počeli da kuvaju na brodovima, što se odražava na potražnji za plinskim bocama i drugim potrepštinama.
Ugostitelji se suočavaju s povećanjem cena sirovina, najma i režija, što dodatno komplikuje situaciju. Anton Fariš iz Rovinja smatra da su cene u Hrvatskoj sada slične onima u ostatku Evrope, a da su i troškovi rada porasli. Međutim, neki u sektoru turizma su podigli cene u nadi da turisti neće štedeti na malim zadovoljstvima.
Cene kafe u hotelima se takođe drastično razlikuju; dok kafa s mlekom u hotelu s pet zvezdica u Zagrebu košta 3,5 evra, u Opatiji može dostići čak šest evra. Ove razlike u cenama su dodatno podstakle kritike turista i stvorile osećaj nesigurnosti oko troškova tokom odmora.
Vlada poziva na razumu u turističkom sektoru, kako bi se izbeglo da Hrvatska ostane bez gostiju zbog prevelikih cena. Ministar privrede Ante Šušnjar je naglasio važnost mudrosti i razumevanja u donošenju poslovnih odluka. Upozorenja iz HNB-a i od ekonomista ukazuju na to da se Hrvatska previše udaljava od konkurencije na Mediteranu.
Ekonomista Mladen Vedriš ukazuje na diskrepanciju između rasta cena i kupovne moći turista, naglašavajući da je porast cena od 50% u suprotnosti sa samo 15% porastom kupovne moći. Ovakva situacija može dovesti do toga da turisti preispitaju svoje izbore i traže povoljnije opcije u drugim zemljama.
Na osnovu ovih saznanja, očigledno je da Hrvatska treba da preispita svoju strategiju u turističkom sektoru. Visoke cene koje ne prate kvalitet usluge mogu dovesti do smanjenja broja turista, a to bi imalo dugoročne posledice po ekonomiju zemlje. Potrebno je pronaći balans kako bi se očuvala konkurentnost i privukli gosti, jer je turizam jedan od ključnih sektora hrvatske ekonomije.
U svetlu ovih izazova, važno je da svi akteri u turističkom sektoru rade zajedno kako bi obezbedili održivu budućnost za Hrvatsku kao turističku destinaciju. Sa pravim pristupom i strategijama, Hrvatska može nastaviti da bude omiljena destinacija za turiste širom sveta, ali to zahteva ozbiljno razmatranje cena i ponude usluga.
