Više od trećine samozaposlenih u Nemačkoj, tačnije 35,3 odsto anketiranih, očekuje pogoršanje svog poslovanja u 2026. godini, prema izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena. Ovaj izveštaj pruža uvid u trenutne ekonomske perspektive i izazove s kojima se suočavaju samozaposleni u zemlji.
U istraživanju je učestvovalo značajan broj samozaposlenih, a rezultati su pokazali pesimistički stav prema budućnosti. Samo 14 odsto ispitanika ima veru da će njihovo poslovanje biti bolje nego u 2025. godini. U međuvremenu, približno polovina anketiranih očekuje da će se stanje u njihovim poslovnim aktivnostima održati na istom nivou kao i prethodne godine.
Katrin Demelhuber, ekspert IFO-a, komentarisala je rezultate istraživanja ističući da „samozaposleni u novu godinu ulaze sa više zabrinutosti nego samopouzdanja“. Ovaj stav može biti rezultat različitih ekonomskih faktora koji utiču na tržište, uključujući inflaciju, promene u potražnji i opšti ekonomski ambijent.
Ekonomija Nemačke, koja je jedna od najvećih u Evropi, suočava se s brojnim izazovima, kao što su rastuće cene energenata i materijala, kao i nesigurnost na globalnom tržištu. Ove okolnosti mogu značajno uticati na rad samozaposlenih, koji često nisu u mogućnosti da se lako prilagode promenama uslova poslovanja.
Osim toga, pandemija COVID-19 ostavila je trajne posledice na mnoge male i srednje preduzetnike, što se odražava na njihovoj sposobnosti da planiraju budućnost. Mnogi od njih su se suočili s padom prihoda, a neki su morali da zatvore svoja preduzeća. Ove okolnosti dodatno su povećale nivo nesigurnosti među samozaposlenima.
U izveštaju se takođe navodi da su neki od samozaposlenih izrazili zabrinutost zbog povećanih troškova poslovanja, koji su rezultat inflacije i promene u zakonodavstvu. Ovi troškovi mogu uključivati izdatke za energiju, materijale, kao i troškove rada. Samozaposleni često nemaju mogućnost da prenesu ove troškove na svoje klijente, što može dodatno otežati situaciju.
Zabrinutost među samozaposlenima može imati dugoročne posledice po nemačku ekonomiju. Ukoliko se trend pesimizma nastavi, to može uticati na zapošljavanje i investicije, što bi moglo dovesti do sporijeg ekonomskog rasta. Pored toga, smanjenje broja samozaposlenih može rezultirati smanjenjem inovacija i preduzetničkog duha, koji su ključni za ekonomski razvoj.
U svetlu ovih informacija, važno je da vlada i relevantne institucije preduzmu mere koje će podržati samozaposlene i pomoći im da se suoče s izazovima. To može uključivati finansijske podsticaje, olakšice za poreze i smanjenje administrativnih prepreka koje otežavaju poslovanje.
Mnogi samozaposleni očekuju da će im podrška od strane vlade pomoći da premoste trenutne izazove i da se vrate na put rasta. U tom smislu, važno je da se nastavi dijalog između preduzetnika i vlasti kako bi se pronašla rešenja koja će omogućiti održivost i rast ovog sektora.
U zaključku, situacija među samozaposlenima u Nemačkoj pokazuje znake zabrinutosti i pesimizma, a trenutni ekonomski izazovi predstavljaju značajnu prepreku za njihov uspeh. Dok neki očekuju stabilnost, drugi se plaše pogoršanja, što naglašava potrebu za hitnim merama podrške.
