Više od trećine radnih mesta u javnom sektoru širom sveta moglo bi biti ugroženo zbog razvoja veštačke inteligencije, pokazuje studija konsultantske kuće Roland Berger objavljena u Parizu. Ova analiza, koja je sprovedena na osnovu klasifikacije Međunarodne organizacije rada i obuhvatila 450 različitih zanimanja u javnom sektoru, procenjuje da bi 36 odsto zaposlenih moglo doživeti duboke promene zbog primene AI tehnologija. To bi moglo uticati na 125 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.
Studija se fokusira na radna mesta koja se smatraju najpodložnijim automatizaciji i veštačkoj inteligenciji, kao što su administrativni poslovi, usluge korisnicima i različite druge funkcije koje se oslanjaju na rutinske zadatke. U ovom kontekstu, istraživači naglašavaju da će mnogi zaposleni morati da se prilagode novim veštinama kako bi ostali konkurentni na tržištu rada.
Jedan od ključnih nalaza studije je da će se promene najviše odraziti na radnike sa nižim kvalifikacijama, dok će visokokvalifikovani poslovi biti manje ugroženi. Ipak, i za njih se predviđa potreba za dodatnom obukom i obrazovanjem kako bi se savladale nove tehnologije.
Konsultantska kuća Roland Berger upozorava da bi vlade i organizacije trebale da preduzmu mere kako bi umanjile negativne posledice ovakvih promena. To bi moglo uključivati ulaganje u obrazovanje i obuku, kao i podršku radnicima koji gube poslove zbog automatizacije. Takođe, važno je razvijati strategije za reintegraciju radne snage u nove sektore koji se brzo razvijaju, kao što su informaciona tehnologija i zelena ekonomija.
Prema rečima stručnjaka, trenutni trendovi u razvoju veštačke inteligencije i automatizacije pokazuju da se tržište rada brzo menja. Sa jedne strane, nove tehnologije nude brojne mogućnosti za povećanje efikasnosti i smanjenje troškova, ali s druge strane, predstavljaju izazov za zaposlene koji se suočavaju s rizikom gubitka posla.
Iako se očekuje da će veštačka inteligencija doneti mnoge koristi, kao što su poboljšanje usluga i optimizacija procesa, postoji realna zabrinutost zbog potencijalnog gubitka radnih mesta. U tom smislu, stručnjaci pozivaju na potrebu za balansiranjem između inovacija i zaštite radnika.
U okviru analize, istraživači su takođe istakli da će se u narednim godinama očekivati povećanje potražnje za veštinama koje su teže zamenljive automatizacijom, kao što su kreativnost, emocionalna inteligencija i međuljudski odnosi. Radna mesta koja zahtevaju ove veštine neće biti toliko ugrožena, što ukazuje na važnost razvoja ovih sposobnosti kod radnika.
Osim toga, studija naglašava da bi razvoj veštačke inteligencije mogao dovesti do stvaranja novih radnih mesta, posebno u oblastima kao što su tehnologija, zdravstvo i obrazovanje. Međutim, stručnjaci upozoravaju da će proces prilagođavanja tržišta rada biti izazovan i da će zahtevati saradnju između vlada, obrazovnih institucija i privatnog sektora.
Konačno, istraživači ističu da je važno da se svi akteri društva uključe u razgovor o budućnosti rada i načinima na koje se može obezbediti da tranzicija prema ekonomskoj digitizaciji bude pravedna i održiva. Samo zajedničkim naporima mogu se umanjiti negativne posledice koje bi razvoj veštačke inteligencije mogao izazvati na radna mesta u javnom sektoru.
U svetlu ovih saznanja, ključni izazov biće pronalaženje načina da se osigura da svi zaposleni, bez obzira na nivo obrazovanja ili vrste posla, imaju priliku da se prilagode i uspeju u novom radnom okruženju koje postavlja veštačka inteligencija.
