Posebnu pažnju izazvala je opaska koju je o Grčkoj i sastavu zatvorenika u toj zemlji izneo predsednik SAD Donald Tramp tokom svog govora na 80. zasedanju Generalne skupštine UN. Tramp je naveo da prema Savetu Evrope, 2024. godine, gotovo 50% zatvorenika u nemačkim zatvorima čine stranci ili migranti, dok su u Austriji i Grčkoj ti procenti još veći, iznoseći 53% i 54% respektivno. On je ukazao na to da su zatvori u Evropi puni „tražilaca azila“ koji se, kako je rekao, „dobrotu vraćaju zločinom“, i apelovao da se okonča „neuspešan eksperiment otvorenih granica“.
Međutim, istina o strukturi zatvorenika u grčkim zatvorima je složenija. Prema podacima Ministarstva za zaštitu građana, 55% zatvorenika u Grčkoj čine stranci, a najčešći su među njima Albanci, Alžirci, Pakistanci, Turci, Gruzi i Avganistanci. Ovi podaci ukazuju na značajnu prisutnost stranih državljana u zatvorima, ali važno je napomenuti da se radi o različitim krivičnim delima i da su ti podaci deo šireg problema koji se odnosi na kriminalitet i migracije.
U ovom kontekstu, zanimljiv je članak koji je objavio portal protothema.gr, koji se bavi brojem privedenih domaćih i stranih državljana u Grčkoj 2024. godine u poređenju sa 2022. godinom. Prema tim informacijama, broj privedenih domaćih državljana porastao je za 29,78% u odnosu na 2022. godinu, dok je broj privedenih stranih državljana porastao samo marginalno. U 2022. godini, privedeno je 57.333 domaćih i 54.212 stranih državljana, dok je u 2024. godini ukupan broj privedenih domaćih građana skočio na 73.479, dok je broj stranih državljana bio 57.150.
Ovi podaci pokazuju da, iako je Grčka poznata po visokom udelu stranih zatvorenika, domaći kriminal je takođe u porastu, što može značiti da se problem ne može svesti isključivo na prisustvo stranaca. Grčka je trenutno prva u Evropi po udelu stranih zatvorenika, dok druge zemlje poput Kipra ili Luksemburga imaju znatno manji broj zatvorenika u odnosu na svoj ukupni broj.
Osim toga, Kneževina Monako, koja ima 93,5% stranih zatvorenika, ima samo 31 pritvorenika, što dodatno naglašava specifičnost grčkog problema. Ovaj odnos između domaćih i stranih zatvorenika sugeriše da je kriminalitet u Grčkoj višeslojan i da zahteva širu analizu i razumevanje uzroka koji stoje iza ovakvih statistika.
Ova situacija takođe otvara pitanja o migracionoj politici i integraciji stranaca u društvo. Činjenica da su mnogi stranci zatvorenici može sugerisati ne samo na ekonomske i socijalne izazove sa kojima se suočavaju, već i na potrebu za većim merama podrške i rehabilitacije. Umesto da se fokusiraju isključivo na kriminalne aspekte, političari i donosioci odluka mogli bi razmisliti o načinima za poboljšanje uslova života i rada migranata.
U svetlu Trampovih izjava, važno je naglasiti da migracija i kriminal nisu uvek povezani na način na koji se često prikazuje. Statistika može biti obmanjujuća, a stvarni uzroci kriminala su kompleksni i zavise od mnogih faktora, uključujući socioekonomske uslove, pristup obrazovanju i zapošljavanju, kao i podršku zajednice.
Na kraju, pitanje zatvorenika u Grčkoj i struktura njihovog sastava zahteva pažljivo razmatranje i analizu. S obzirom na sve veći broj domaćih privedenih, jasno je da se problem ne može svesti samo na migrante i strance, već zahteva širi pristup i razumevanje svih aspekata koji utiču na kriminalitet u ovoj zemlji.
