Prema podacima Evropskog sistema za informacije o požarima (EFFIS), koji deluje u okviru programa Kopernikus, od početka godine do danas je izgorelo više od 1,1 milion hektara zemljišta čime je 2025. već sada postala godina s najviše spaljene površine otkako se vodi evidencija od 2006. godine. Ovi podaci ukazuju na zabrinjavajući trend rasta broja i intenziteta požara u Evropi, što postavlja ozbiljna pitanja o klimatskim promenama i njihovim posledicama.
Kako prenosi španski El Pais, glavni uzrok su razorni požari koji su zahvatili Evropu početkom avgusta. Ovi požari su izazvali velike štete, kako u prirodi, tako i na ljudskim životima i imovini. U mnogim regijama, gubici su katastrofalni, a lokalne vlasti bore se da obuzdaju plamen koji se širi brzinom koja prevazilazi njihove resurse.
Požari koji pustoše Iberijsko poluostrvo, odnosno Španiju i Portugal, čine čak 60 odsto ukupno zahvaćenih površina u EU ove godine. U Španiji je od početka godine izgorelo više od 403.000 hektara, dok je u Portugalu izgorelo 275.000 hektara. Ovi podaci ukazuju na to da su ove dve zemlje najteže pogođene razornim požarima, a situacija se pogoršava usled visokih temperatura i sušnih uslova koji su nastali kao posledica klimatskih promena.
EFFIS ističe da je prethodni rekord zabeležen 2017. godine, kada je izgorelo 988.000 hektara. Tada je Portugal, sa čak 563.000 hektara izgorele površine, bio najteže pogođena zemlja. Ove informacije ukazuju na to da se učestalost i intenzitet požara povećavaju, što predstavlja ozbiljan izazov za evropske vlade i zajednice.
Klimatski naučnici upozoravaju da se ovakvi trendovi mogu očekivati i u budućnosti, ukoliko se ne preduzmu značajne mere za smanjenje emisije gasova staklene bašte i zaštitu životne sredine. Mnogi stručnjaci smatraju da je ključ u održivom upravljanju šumama i prirodnim resursima, kao i u investiranju u infrastrukturu koja može pomoći u prevenciji požara i zaštiti zajednica.
Vlasti u Španiji i Portugalu trenutno mobilizuju sve raspoložive resurse kako bi se suočile sa ovom krizom. Uključeni su vatrogasci, vojska, ali i volonteri koji se bore da obuzdaju plamen i spasu što je moguće više života i imovine. Međutim, situacija je izuzetno teška, a mnogi su u strahu od daljih katastrofa.
Osim direktnih posledica požara, ovo pitanje postavlja i šira socijalna i ekonomska pitanja. Vlasti se suočavaju sa izazovom kako da pomognu ljudima koji su izgubili domove i sredstva za život, što može imati dugoročne posledice na lokalne zajednice.
U ovom kontekstu, važno je i da se javnost upozna sa rizicima i merama koje se mogu preduzeti kako bi se smanjila verovatnoća izbijanja požara. Edukacija građana o pravilnom postupanju u slučaju požara, kao i o značaju održivog korišćenja prirodnih resursa, može biti ključna u smanjenju rizika od budućih katastrofa.
Sve ovo ukazuje na to da je potrebna hitna akcija na evropskom nivou kako bi se obezbedila bolja zaštita od požara i smanjili efekti klimatskih promena. Zajednički napori svih država članica EU su neophodni kako bi se stvorili održivi sistemi koji će biti otporniji na prirodne katastrofe, čime bi se zaštitili životi i imovina građana.
