U Francuskoj se održavaju masovni protesti nakon što su sindikati pozvali građane da se suprotstave novim budžetskim merama vlade. Više od 500.000 ljudi izašlo je na ulice, a tokom demonstracija uhapšeno je 309 osoba, dok je 26 policajaca povređeno. Ministar unutrašnjih poslova, Bruno Retajo, negirao je tvrdnje da je zemlja bila blokirana tokom protesta koji su se odigrali na više od 400 lokacija. Iako su protesti uzrokovani predloženim merama štednje, koje uključuju zamrzavanje socijalne pomoći, vlada se ne planira povući od tih planova.
Osam velikih sindikata organizovalo je demonstracije protiv onoga što smatraju brutalnim budžetskim planovima prethodnog premijera, Fransoa Bajrua. Sindikati su posebno kritikovali predlog o smanjenju socijalne pomoći i drugih javnih izdataka, što je izazvalo štrajkove među prosvetnim radnicima i zaposlenima u javnim preduzećima. Prema podacima sindikata, trećina učitelja u osnovnim školama je u štrajku, dok u srednjim školama gotovo polovina nastavnog osoblja ne dolazi na časove. Nacionalna železnička kompanija izvestila je da lokalne železničke linije rade sa samo 60% kapaciteta.
Novi premijer, Sebastijan Lekurni, koji je preuzeo dužnost nedavno, odmah je povukao nepopularan predlog o ukidanju dva državna praznika, ali se za sada ne odriče ostalih mera štednje. Ove mere su izazvale nezadovoljstvo među sindikatima, koji su već organizovali proteste u kojima je učestvovalo više od 200.000 ljudi širom zemlje. Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije smatra da su protesti uspešni, jer su privukli značajan broj učesnika, posebno u unutrašnjosti Francuske.
Ona ističe da su trenutni protesti rezultat politika koje su prethodni premijer i njegova vlada predložili, a da sindikati žele da spreče buduću vladu da sledi sličan put. Kolaković naglašava da će se, ukoliko se nezadovoljstvo nastavi, protesti verovatno ponoviti, što će staviti dodatni pritisak na novu vladu da revidira svoje planove. U tom kontekstu, premijer Lekurni je najavio da će započeti opsežne konsultacije sa svim političkim faktorima, ali ostaje pitanje kako će se nositi sa zahtevima sindikata.
Protesti su takođe pokazali da postoji razlika u vrstama demonstracija koje se održavaju, jer su neki od njih organizovani kao tradicionalni protesti, dok su drugi deo novog pokreta pod nazivom „blokirajmo sve“. Premijer je izjavio da razume zahteve sindikata i da će se truditi da ih uzme u obzir tokom konsultacija.
Kolaković takođe ukazuje na to da je francuski deficit problem koji traje već dugi niz godina i da se ne može rešiti jednostavnim merama štednje. Prema njenim rečima, potrebna je veća solidarnost i pravednije oporezivanje bogatih kako bi se stvorio društveni konsenzus i izbegla recesija. Francuska vlada će morati da nađe ravnotežu između smanjenja duga i održavanja socijalne pravde.
Trenutna situacija zahteva od premijera i predsednika Francuske da uspostave atmosferu konsenzusa koja bi omogućila stabilnost do narednih izbora. To će biti ključno za očuvanje javnog reda i stabilnosti u zemlji, jer se nezadovoljstvo među građanima i sindikatima može dodatno eskalirati ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi.
