Na početku nove sezone, srpski malinari pažljivo prate tržište i suočavaju se s različitim vestima koje mogu uticati na letnju sezonu i predstojeću berbu, ali i na izvoz. Agronomi ukazuju na to da su prolećni mrazevi pogodili konkurente na globalnom tržištu, poput Poljske, značajno više nego Srbiju, što može otvoriti vrata boljim izvozima domaće maline, poznate kao „crveno zlato“.
Međutim, postoje i loše vesti. Ministarstvo poljoprivrede Srbije obavešteno je o prisustvu patogena u pošiljci jagodičastog voća koja je stigla na tržište Nemačke iz Srbije. Tokom kontrole na nemačkom tržištu, otkriven je virus hepatitisa A u mešavini jagodičastog voća proizvođača „Frigo-Paun“ iz Požege. Ova mešavina je sadržavala maline i kupine iz Srbije, kao i jagode, crne i crvene ribizle i divlje borovnice iz Poljske.
Ministarstvo je primilo notifikaciju putem sistema za brzo uzbunjivanje RASFF, a fitosanitarna i poljoprivredna inspekcija sprovode kontrolu. Na osnovu podataka o sledljivosti, nakon kontrole kompanije „Frigo-Paun“, provere će se nastaviti i kod drugih proizvođača maline i kupine u Srbiji. Ukoliko se sporna pošiljka vrati u Srbiju, Ministarstvo će izvršiti njen pregled i laboratorijske kontrole na prisustvo navedenog patogena.
Ovo nije prvi put da se uoči sezone pojavljuju problemi sa zdravstvenim standardima i bezbednošću hrane u Srbiji. Iako su propisi formalno dobro regulisani, primena ovih propisa često izostaje. Milivoje Pavlović, magistar zaštite bilja, upozorava da bi poštovanjem HACCP standarda kontaminacija hepatitisom A bila nemoguća, ističući da je problem nastao u procesu proizvodnje ili prerade.
S druge strane, optimistične vesti dolaze iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Direktor, Darko Jevremović, naglašava da se ove godine očekuje veoma dobar rod gotovo svih vrsta voća. Nakon dve loše godine usled kasnih prolećnih mrazeva, voće je u sezonu ušlo dobro pripremljeno, što može doneti dobar rod. Ova prognoza bi mogla ublažiti negativne faktore poput poskupljenja proizvodnih inputa i pomenutih spornih zdravstvenih procedura. Srpski malinari će znati više o stanju zasada i otkupnoj ceni „crvenog zlata“ za tri meseca.
Poljska ostaje glavni konkurent srpske maline na svetskom tržištu. Srbija ove godine ima rekordni budžet za poljoprivredu od 1,2 milijarde evra, što predstavlja značajan potencijal za domaće malinare. U borbi za primat na globalnom tržištu maline, prolećna prognoza izgleda povoljno za srpski malinarski lanac koji obuhvata proizvođače, najamne radnike, otkupljivače, hladnjačare, izvoznike, banke i osiguravajuće kuće.
Srbija izvozi oko 97 odsto svog ukupnog roda maline, što ukazuje na značaj ovog sektora za ekonomiju zemlje. Zbog toga je važno da se problemi sa zdravstvenim standardima i bezbednošću hrane reše što pre, kako bi se očuvala reputacija srpske maline na međunarodnom tržištu. Srpski malinari se nadaju da će se u narednim mesecima situacija stabilizovati i da će berba biti uspešna, što će doprineti jačanju domaće poljoprivrede i ekonomije.
U narednim mesecima, na osnovu stanja zasada i otkupne cene, moći ćemo da sagledamo stvarnu situaciju u sektoru malinarstva. Ovo će biti ključno za budućnost srpske maline i njen plasman na globalnom tržištu. Malinari se nadaju da će uz podršku države i strukovnih udruženja prevazići izazove i osigurati uspešnu sezonu.
