Medjunarodni naucnici i strucnjaci su 24. avgusta 79. godine nove ere, datum erupcije koja je unistila rimski grad Pompeju, potvrdili kao najverovatniji. Ova potvrda je rezultat zajednickog rada filologa, arheologa, geologa i drugih strucnjaka okupljenih na kongresu u italijanskom gradu Boskoreale, u blizini arheoloskih iskopina Pompeje. Na ovom skupu diskutovano je o razlicitim dokazima koji su tokom godina izazivali intenzivne akademske debate.
Tradicionalno, datum 24. avgusta, koji je zabeležen u pismima Plinija Mlađeg, najcesce se smatra tacnim. Ipak, tokom godina su se pojavile razne alternativne hipoteze koje su sugerisale da je erupcija mogla da se dogodi u oktobru ili novembru. Ove hipoteze su dobijene na osnovu prisustva jesenjeg voca, kasnih grafita ili praznina u prepisima srednjovekovnih rukopisa.
Tokom sastanka, strucnjaci su se slozili da su alternativna tumačenja proizašla iz gresaka u prepisivanju i interpretaciji srednjovekovnih rukopisa i štampanih izdanja iz 15. veka. Oni su takođe napomenuli da ne postoje ubedljivi arheoloski dokazi koji bi podržali alternative osim tradicionalnog datuma. Arheolog Helga Di Đuzepe, jedan od organizatora kongresa, istakla je da je datum 24. avgusta, koji se navodi u Plinijevim pismima i u Tacitovim zapisima, najpouzdaniji, i da ga nisu opovrgli nikakvi arheoloski dokazi.
Di Đuzepe je dodala da je veoma malo verovatno da je Plinije Mlađi napravio gresku, i naglasila da niko nije uspeo da to dokaže. Ostali dokazi koji su se ranije navodili, kao što su novcici ili natpisi ugljem, nisu omogućili precizno datiranje događaja.
Na kongresu su takođe prikupljeni dokazi koji ukazuju na hladniju klimu, kao što je studija profesora Ljorensa Alaponta sa Univerziteta u Valensiji, koja se bavila vunenom odećom pronađenom u ostacima žrtava u nekropoli Porta Nola. Ovi dokazi su podstakli teorije da je erupcija mogla da se dogodi u jesen.
Međutim, Di Đuzepe je objasnila da se „jesen“ u prvom veku rimske ere ne poklapa sa današnjim razumevanjem i da je mogla trajati od avgusta do novembra, zbog razlika u orbitalnom položaju Zemlje i klimatskoj percepciji tog vremena. Istraživači smatraju da je glavni doprinos kongresa ne samo usvajanje 24. avgusta kao tačnog datuma erupcije, već i usvajanje zajedničkog metodološkog pristupa.
Iako su neki istraživači i dalje zagovarali ideje o tome da se tragedija dogodila u jeseni, u septembru ili oktobru, kongres je došao do širokog konsenzusa o validnosti tradicionalnog datuma. Takođe je naglašena potreba da se preispitaju arheološki podaci bez prisiljavanja njihovog tumačenja ka alternativnim datumima.
Ova rasprava o datumu erupcije Pompeje nije samo akademsko pitanje, već ima i značaj za razumevanje istorijskih i klimatskih promena tog doba. Uzimajući u obzir sve prikupljene dokaze i argumente, naučnici nastavljaju da rade na razjašnjavanju ovog važnog trenutka u istoriji Rimskog Carstva. Kongres u Boskorealeu može se smatrati prekretnicom u ovoj oblasti istraživanja, pružajući nova saznanja i jačajući konsenzus među stručnjacima.
Ova rasprava takođe ukazuje na važnost interakcije između različitih disciplina kao što su arheologija, filologija i klimatologija, što može dovesti do dubljeg razumevanja događaja koji su oblikovali ljudsku istoriju. U tom smislu, naučna zajednica nastavlja da se suočava s izazovima i istražuje nova saznanja koja mogu obogatiti naše razumevanje prošlosti.
