Vežbe disanja imaju potencijal da utiču na krvni pritisak i puls aktiviranjem vagusnog nerva, koji je deo parasimpatičkog nervnog sistema. Ovaj sistem je odgovoran za opuštanje tela, suprotstavljajući se reakciji “bori se ili beži” koju izaziva simpatički nervni sistem. Iako određene tehnike disanja mogu privremeno smanjiti krvni pritisak, važno je napomenuti da one ne bi trebale zameniti standardnu terapiju i lekove koje propisuje lekar. Preporučuje se konsultacija sa zdravstvenim radnikom, posebno osobama sa plućnim bolestima.
Jedna od popularnih tehnika je 4-7-8 vežba disanja, koja podrazumeva udisanje kroz nos u trajanju od četiri sekunde, zadržavanje daha sedam sekundi i izdisanje kroz usta u trajanju od osam sekundi. Ova metoda može pomoći u smanjenju anksioznosti i olakšavanju uspavljivanja. Iako nema mnogo studija o njenom efektu na krvni pritisak, jedna mala studija je pokazala da je sistolni pritisak bio niži za 3 do 4 mmHg nakon primene ove tehnike.
Dijafragmalno disanje, ili disanje stomakom, takođe se preporučuje, jer aktivira dijafragmu i omogućava spore, duboke udisaje. Istraživanja sugerišu da ova tehnika može pomoći osobama sa hroničnim plućnim bolestima, a zabeleženi su i niži nivoi krvnog pritiska nakon vežbanja dijafragmalnog disanja, posebno u kombinaciji sa tehnikama majndfulnesa.
Naizmenično disanje kroz nozdrve je još jedna tehnika koja uključuje disanje kroz jednu nozdrvu dok je druga zatvorena, a zatim se menja. Ova vežba može poboljšati fokus i smanjiti stres. Kutijasto disanje, poznato i kao disanje od četiri kvadrata, takođe se koristi za smanjenje stresa i poboljšanje performansi u izazovnim situacijama.
Jednako disanje, koje podrazumeva udisanje i izdisanje u istom trajanju, može smanjiti stres i privremeno sniziti krvni pritisak. U jednoj studiji sa pacijentima na dijalizi, zabeležen je niži krvni pritisak kod onih koji su praktikovali ovu tehniku. Disanje kroz stisnute usne, koje se koristi za produženi izdisaj, takođe je preporučeno osobama sa plućnim bolestima.
Iako tehnike disanja mogu privremeno pomoći u snižavanju krvnog pritiska, malo je dokaza koji sugerišu da one mogu dugoročno lečiti hipertenziju. Osobe sa visokim krvnim pritiskom bi trebalo da se konsultuju sa lekarom pre nego što započnu vežbe disanja, posebno ako imaju hronične bolesti. Takođe, važno je prekinuti vežbe ukoliko se pojave vrtoglavica, slabost ili bilo kakva nelagodnost.
Kontrola visokog krvnog pritiska zahteva višestruki pristup, uključujući promene u načinu života i, kada je to potrebno, lekove. Vežbe disanja nikada ne bi trebale zameniti propisanu terapiju, već služiti kao dodatak opštem planu lečenja.
