Naizgled sve funkcioniše: zajedno ste, pričate, imate svakodnevne obaveze, možda i porodicu. Ipak, u stomaku osećate prazninu, kao da je iz veze nestala toplina, smisao ili bliskost. Mnogi odmah pomisle da fali strast ili komunikacija, ali to su samo površinski simptomi. Pravi razlog je mnogo dublji – negde u vama postoji neravnoteža između onoga što želite, onoga što birate i onoga što zapravo živite. Kada u vezi „nešto fali“, to gotovo nikada nije slučajnost – to je znak da jedan (ili oba partnera) ne žive autentično, već iz straha, navike ili osećaja dužnosti.
Ako imate utisak da ste „zaglavili“ u vezi koja vas ne ispunjava, vreme je da iskreno pogledate u srž problema.
Niste potpuno posvećeni odnosu i partneru. U vezi ste… ali ne svim srcem. Možda ste se obavezali na rečima, ali ne i u mislima i emocijama. Jedan partner možda stalno traži više – pažnje, bliskosti, potvrde – dok se drugi povlači, zatvara i reaguje pasivno-agresivno. Ovaj ples povlačenja i približavanja stvara začarani krug frustracije i nesigurnosti. Kada niste istinski posvećeni, u vezi uvek postoji osećaj napetosti i distance, kao da stalno čekate da se nešto „dogodi“ – da neko drugi konačno uradi ono što vi ne želite da priznate da ne umete sami.
Uleteli ste u vezu bez pravog razloga. Mnogi parovi priznaju da su u vezu ušli slučajno – jer je osoba bila privlačna, uspešna, „dobra prilika“, ili jednostavno zato što je bilo pogodno u datom trenutku. Možda ste se nadali da će osećanja doći kasnije ili da ćete se „naviknuti“. Ali veze zasnovane na površnim razlozima retko kada prežive duboku emotivnu proveru. Ako ste s partnerom zato što vam je donio sigurnost, status ili izlaz iz teške situacije, a ne zato što ste ga zaista izabrali srcem, ne čudi što osećate da nešto fali. To nije ljubav – to je pogodnost prerušena u vezu.
Plašite se da preuzmete odgovornost za svoje odluke. Izbor uvek nosi rizik. Kada nešto odlučimo, izlažemo se mogućnosti da pogrešimo, izgubimo ili budemo razočarani. Zato mnogi biraju da ne biraju – čekaju da druga osoba donese odluku, nadajući se da će tako izbeći odgovornost. Ali neodlučnost ne štiti od bola – ona ga samo odlaže. Kada dopustite da drugi odlučuju umesto vas, odričete se kontrole nad sopstvenim životom i ne možete biti istinski srećni.
Ne smete da tražite više i stavljate zahvalnost na prvo mesto. Najdublji razlog zbog kojeg mnogi osećaju da „nešto fali“ u vezi jeste taj što se plaše da traže više – više pažnje, više poštovanja, više ljubavi, više života. Lakše je ubediti sebe da ste zadovoljni i „zahvalni“ nego priznati da vam treba više. Ali želja nije sebičnost. Pravo pitanje nije „da li tražim previše“, već „zašto pristajem na premalo“. Dokle god ignorišete svoje istinske potrebe, praznina u vezi neće nestati – samo će postajati dublja.
Mnogi ljudi u vezama se suočavaju sa osećajem nezadovoljstva, ali često ne znaju kako da ga reše. Važno je osvestiti svoje emocije i potrebe, jer je to prvi korak ka izgradnji zdravije i ispunjenije veze. Komunikacija je ključna; otvoren razgovor sa partnerom može pomoći u razumevanju i prevazilaženju prepreka koje stoje na putu vašoj sreći. Svi zaslužujemo ljubav koja nas ispunjava i podržava, a ne samo vezu koja se čini kao obaveza.
Ukoliko se prepoznajete u ovim situacijama, razmislite o tome šta možete učiniti kako biste unapredili svoj odnos ili sebi postavili pitanja koja mogu otvoriti vrata za iskreniji dijalog. Bez obzira na izazove, prava ljubav zahteva trud, posvećenost i, iznad svega, autentičnost.
