Energija vetra i sunca proizvela je više električne energije u EU nego fosilna goriva po prvi put 2025. godine, što predstavlja „veliku prekretnicu“ u prelasku na čistu energiju. Novi izveštaj energetskog think-tanka Ember pokazuje da su obnovljivi izvori energije prošle godine proizveli gotovo polovinu električne energije u EU, uprkos padu hidroenergije i povećanoj upotrebi gasa. Vetar i sunce predvodili su rast, učestvujući sa rekordnih 30 odsto u proizvodnji električne energije u EU i nadmašivši fosilna goriva za samo jedan procenat.
Iako su stručnjaci pohvalili „brzu“ tranziciju ka obnovljivoj energiji, upozoravaju da „zastarela“ elektroenergetska mreža EU i dalje koči dalji napredak. U izveštaju se navodi da je ugalj „skoro na izlazu“, nakon što je proizvodnja električne energije iz uglja pala na istorijski minimum od 9,2 odsto. U 19 zemalja EU, električna energija iz uglja sada čini manje od pet odsto ukupne proizvodnje struje.
Tokom protekle decenije, smanjenje upotrebe uglja nije bilo praćeno jednakim povećanjem proizvodnje iz gasa ili drugih fosilnih goriva. Ipak, proizvodnja električne energije iz gasa porasla je 2025. godine za osam odsto u odnosu na prethodnu godinu, uglavnom zbog smanjene proizvodnje hidroenergije, što se pripisuje sunčanom vremenu i nedostatku padavina u EU. To je povećalo račun EU elektroenergetskog sektora za uvoz gasa na 32 milijarde evra, što je 16 odsto više nego prethodne godine.
Energija vetra takođe je opala za dva odsto, ali i dalje ostaje drugi najzastupljeniji oblik proizvodnje iz obnovljivih izvora. Tokom poslednjih pet godina, proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva pala je sa 36,7 odsto na 29 odsto ukupne proizvodnje električne energije u EU.
Iako su vetar i sunce na nivou cele EU proizveli više električne energije nego fosilna goriva, to je pojedinačno bio slučaj u samo 14 od 27 država članica. Po prvi put, među njima su se našle Holandija i Hrvatska. Estonija, Bugarska, Grčka, Irska, Slovenija, Letonija, Rumunija, Slovačka, Italija, Češka, Poljska, Kipar i Malta i dalje su proizvodile više električne energije iz fosilnih goriva nego iz vetra i sunca.
Švedska već dugo prednjači u korišćenju obnovljivih izvora, proizvodeći više električne energije iz sunca i vetra nego iz fosilnih goriva još od 2010. godine. Ova prekretnica dostignuta je u Luksemburgu 2017, dok su Finska i Litvanija prešle tu granicu 2022. Portugal, Španija, Austrija, Francuska i Belgija proizvodile su više energije iz vetra i sunca 2023. godine, dok su Mađarska i Nemačka taj prag prešle 2024.
„Ovaj prelomni trenutak pokazuje koliko se brzo EU kreće ka elektroenergetskom sistemu zasnovanom na vetru i suncu. Kako zavisnost od fosilnih goriva podstiče nestabilnost na globalnoj sceni, ulog prelaska na čistu energiju jasniji je nego ikada ranije“, izjavila je autorka izveštaja dr Beatris Petrovič.
Prošlogodišnji bum obnovljivih izvora energije pripisuje se „zapanjujućem“ rastu solarne energije, pri čemu je proizvodnja porasla za više od 20 odsto četvrtu godinu zaredom. Proizvodnja solarne energije u EU dostigla je 369 TWh 2025. godine — što je jednako ukupnom povećanju globalne potražnje za električnom energijom u prvoj polovini te godine.
Iako je bum zelene energije ključan za smanjenje emisija i ispunjavanje klimatskih ciljeva, stručnjaci su zabrinuti da je elektroenergetska mreža EU nedovoljna i zastarela. Mreža, koja prenosi električnu energiju do domaćinstava i preduzeća, nikada nije bila projektovana za solarne i vetroelektrane, već je prvobitno razvijana oko elektrana na ugalj.
Pojednostavljeno rečeno, EU nema problem sa proizvodnjom zelene energije, ali ima problem sa njenim prenosom. Prošle godine, evropska komesarka za energetiku Kadri Simpson upozorila je da ciljevi u oblasti obnovljivih izvora za 2030. godinu neće biti ostvareni ukoliko se infrastruktura elektroenergetske mreže ne unapredi „veoma brzo“. Evropska komisija navodi da su do 2030. godine potrebna ulaganja od 584 milijarde evra godišnje u elektroenergetske mreže kako bi se ciljevi ispunili.
