Slikar Marko Kusmuk je nedavno dobio nagradu „Momo Kapor“ za slikarsku umetnost, što mu je veoma drago, posebno jer su obojica iz Sarajeva i jer je od detinjstva pratio Kaporovo delo. U razgovoru za Tanjug, Kusmuk je istakao da mu je bila čast što je Emir Kusturica otvorio njegovu izložbu i da je pohvala koju mu je Kapor dao bila dodatni motiv za njegov rad.
Kusmuk se prisetio kratkog susreta sa Momo Kaporom kada se pripremao za likovnu akademiju. Kapor mu je tada rekao da se kao umetnik ne sme uozbiljiti, što je Kusmuka inspirisalo da nastavi sa svojim radom. „Nadam se da se nisam uozbiljio“, rekao je on na dodeli nagrada. Prema njegovim rečima, pohvale starijih umetnika su veoma važne za mlade stvaraoce i mogu biti veliki motivator.
Kusmuk je naglasio da je ljubav prema umetnosti važnija od nagrada. On se ne rukovodi time da li će dobiti nagrade, već ga pokreće lično zadovoljstvo nakon završetka radnog dana. „Cilj je da imamo dnevne resete sreće“, rekao je on. Govoreći o izazovima sa kojima se suočavaju mladi umetnici, Kusmuk je primetio da ne postoji dobro razvijen sistem galerija i muzejskih prostora koji bi radili sa mladim umetnicima. Iako država subvencioniše umetnike, izbori koje donosi često deluju nepravedno.
Kusmuk je istakao da je za uspeh u slikarstvu potrebno mnogo više od talenta; potrebna je i sreća. „Ljubav prema pozivu je najvažnija, čak i kada ne ide najbolje“, dodao je. Njegovo detinjstvo je bilo prožeto umetnošću, jer je odrastao u ateljeu svog oca, slikara Zorana Kusmuka, koji ga nikada nije forsirao da se bavi slikarstvom. Marko je odlučio da studira likovnu akademiju u Sarajevu, gde su predavali isti profesori kao i njegovom ocu.
Iako su umetnici često primorani da rade po narudžbinama, Kusmuk je napomenuo da je važno da umetnici istražuju svoj pravac i da se bave onim što ih ispunjava. „Na početku sam morao raditi po narudžbini, ali nikada nisam prihvatio da radim kako neko želi“, rekao je. Sada, kaže, ne radi po narudžbini, već se fokusira na sopstvene projekte, ali i na zahteve klijenata koji mu se dopadne.
U njegovim delima mogu se prepoznati različiti pravci i tehnike. Kusmuk objašnjava da veći format slike može sadržati više različitih tehnika, što doprinosi bogatstvu dela. „Rad postaje bogatiji kada se dodaju elementi različitih tehnika“, istakao je. On smatra da je teško svrstati svoje radove u jedan pravac, jer u njima može biti elemenata apstrakcije, nadrealizma ili hiperrealizma.
Kusmuk je primetio da postoje talentovani umetnici koji rade na ulici, ali često im nedostaje kompozicija. Umetnik treba da zna kako da prenese svoj stil i da svaki portret bude njegova priča. „Najlepši deo stvaranja je što se igramo“, rekao je. Tokom studija, njegov uzor je bio Mikelanđelo, ali danas smatra da je Anselm Kiefer najbolji svetski umetnik i želi da postigne sličan uspeh.
Govoreći o digitalnim revolucijama i njihovom uticaju na umetnost, Kusmuk je napomenuo da koristi tablet za crtanje, ali je istakao da je kreativnost i humor nešto što veštačka inteligencija ne može da razume. „Samo mi kao ljudi možemo vladati tim aspektima“, rekao je.
Kusmuk se prisetio trenutka kada je kao mlad umetnik izlagao u galeriji „Macola“ na Mećavniku, gde mu je Kusturica otvorio izložbu. „To mi je otvorilo sva vrata posle toga“, rekao je. U budućnosti, u Kronen galeriji u Cirihu, očekuje izložbu pod nazivom „Ko je ko“, koju je postavio sa Veljkom Valjarevićem.
