Italijanski stručnjak za pravljenje veštačkog snega, David Serato, igra ključnu ulogu u pripremama za skijaške i snoubord takmičenja na predstojećim Zimskim olimpijskim igrama u Milanu i Kortini 2026. godine. Njegov zadatak je doterivanje i usavršavanje staza koje će koristiti vrhunski sportisti, a Serato shvata važnost ovog posla, ističući da je to „najvažnija trka u njihovom životu“ i da je njegova dužnost da im pruži najbolje moguće uslove.
Veštački sneg, kako ga Serato naziva „tehničkim snegom“, postao je neizostavni deo skijaških takmičenja, do te mere da olimpijski sportisti više ne razmišljaju o tome da li se takmiče na njemu. Njihovi zahtevi uključuju stazu koja može izdržati višestruke treninge i trke, a da ne dođe do prekomernog omekšavanja ili stvaranja dubokih kolotura.
S obzirom na uticaj klimatskih promena na zimske sportove, proizvodnja veštačkog snega postala je neophodna. U pripremama za Olimpijske igre, organizatori su već proizveli gotovo 1,6 miliona kubnih metara tehničkog snega, što je manje od prvobitno planirane količine. Serato je nadgledao radove na novim sistemima za proizvodnju snega u Bormiju i Livinju, gde su postavljeni novi snežni topovi i izgrađeni visoki rezervoari za vodu.
U Snežnom parku Livinjo, izgrađen je rezervoar koji može da primi oko 200 miliona litara vode, što ga čini jednim od najvećih rezervoara na italijanskoj strani Alpa. U Bormiju je izgrađeno jezero na visini od 2.300 metara, kapaciteta 88 miliona litara, a dodano je i 75 snežnih topova za alpsko skijanje. Serato je istakao da su staze podignute na novi nivo, upoređujući ih sa „Ferari automobilom sa novim menjačem“.
Kontrola kvaliteta staze je ključna, a veštački sneg omogućava organizatorima da obezbede ujednačene uslove, prilagođavajući staze zahtevima Međunarodne skijaške federacije (FIS). Ovaj sneg je zbijeniji i bezbedniji, što ga čini lakšim za rad, dok prirodni sneg zahteva više truda. Serato napominje da se voda može ubrizgati duboko u snežni pokrivač, stvarajući stabilniju trkačku podlogu.
Međutim, klimatske promene čine proizvodnju veštačkog snega neophodnom. Porast globalnih temperatura nastavlja da utiče na zimske sportove, a Italija je u poslednjih pet godina izgubila 265 skijališta zbog rasta temperatura. Istraživanja pokazuju da će se lista lokacija koje mogu pouzdano da budu domaćini Zimskih olimpijskih igara značajno smanjiti u narednim decenijama. Prema analizi, samo 52 od 93 planinske lokacije trenutno imaju infrastrukturu koja zadovoljava uslove za održavanje vrhunskih zimskih sportskih takmičenja tokom 2050-ih godina.
Ova situacija postaje još teža za Zimske paraolimpijske igre, koje se održavaju na istim borilištima kao i Zimske olimpijske igre. Istraživanja sugerišu da će do sredine veka gotovo sve lokacije izgubiti mogućnost da budu domaćini snežnih sportova bez veštačkog snega.
Iako je proizvodnja snega rešenje, ona nije trajno. Kako upozorava Francuski državni revizorski sud, proizvodnja veštačkog snega predstavlja samo privremenu zaštitu od posledica klimatskih promena. Ovaj proces zahteva značajne resurse, uključujući novac, energiju i vodu, što može predstavljati preveliko opterećenje za lokalne resurse.
U globalnom kontekstu, uprkos naporima da se smanji emisija ugljen-dioksida, pitanje održivosti zimske infrastrukture ostaje otvoreno, a budućnost zimskih sportova može zavisiti od sposobnosti društva da se prilagodi novim izazovima klimatskih promena.
