Iako su pravila o oblačenju u školama jasno postavljena, nedavni incident u Medicinskoj školi na Zvezdari, kada je jedan učenik povređen zbog nošenja navijačkog duksa, ponovo je otvorio diskusiju o ovoj temi. Naime, iako je nošenje garderobe sa navijačkim simbolima i političkim porukama zabranjeno, mnogi učenici to ne poštuju i obično ne snose nikakve sankcije. Slična situacija je i sa onima koji nisu aktivni navijači.
U mnogim srednjim školama svakodnevno se može primetiti neprimeren stil oblačenja. Goli stomaci, mini-suknje, helanke i šortsevi postali su uobičajeni prizori. Dok su trenerke nekada bile predmet kritike, danas su postale standardni „dres kod“. U nameri da se vrati pristojno oblačenje, Trinaesta beogradska gimnazija je pre dve godine uvela stroža pravila.
Prema pravilniku, učenici ne smeju dolaziti u školu nepristojno odeveni, što podrazumeva nošenje šortseva, mini-suknji, helanki, kratkih majica koje otkrivaju stomak i majica sa bretelama. Učenici koji krše ova pravila prvo dobijaju upozorenje, a zatim im se može umanjiti ocena iz vladanja. Ova pravila su izazvala različite reakcije u javnosti, pri čemu su mnogi podržali ideju da se u školu mora dolaziti pristojno odeven.
Iako su se u prošlosti često razmatrala pravila o vraćanju školskih uniformi, to je ostalo samo na rečima. U nekadašnjoj Jugoslaviji, školske uniforme su bile u upotrebi od 1950. do 1980. godine, a bile su jednostavnog kroja i obeležene teget bojom. Danas, u zemljama poput Velike Britanije i Japana, školske uniforme su obavezne i predstavljaju deo tradicije.
Bojan Vučković iz Trinaeste gimnazije ističe da čak dve trećine učenika dolazi u školu u trenerci, što stvara utisak da se ne zna da li su na treningu ili u učionici. On naglašava da dukserice sa kapuljačom mogu biti dozvoljene, ali se kapuljača ne sme nositi na glavi. Vučković ne razume negativne reakcije na pokušaj vraćanja pristojnog oblačenja.
Direktor Medicinske škole Beograd, Predrag Jovanović, takođe naglašava da učenici poštuju pravila oblačenja, jer se praktična nastava odvija u zdravstvenim ustanovama gde su pravila stroža. Učenici koji ne poštuju pravila mogu biti udaljeni iz učionice i poslati kući. Škole imaju pravo da evidentiraju takve izostanke kao neopravdane.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, smatra da problem nije samo u garderobi, već i u prekomernom korišćenju šminke i predugačkim noktima. On predlaže da se roditelji obaveste ukoliko se devojčice pojave u neprimerenom oblačenju, a ukoliko to ne donese rezultate, sledi udaljenje sa nastave dok se ne obuku odgovarajuće.
Ova situacija ukazuje na širi problem u našim školama, gde se često postavljaju pitanja o granicama lične slobode i potrebama za pravilima koja osiguravaju pristojnost. Dok neki smatraju da bi stroža pravila mogla biti rešenje, drugi se protive, verujući da bi učenici trebali imati slobodu da izraze svoj stil. U svakom slučaju, ovaj incident je pokrenuo važnu diskusiju o tome šta znači biti pristojno obučen u savremenom školskom okruženju.
