Analiza veštačke inteligencije dovela je u pitanje autentičnost dve slike flamanskog umetnika iz 15. veka, Jana van Ajka, koje se nalaze u muzejima u Italiji i Americi. Ove slike prikazuju „Svetog Franju Asiškog kako prima stigme“, a istraživanja su pokazala da na njima nije pronađen nijedan od karakterističnih poteza četkicom ovog čuvenog majstora.
Jedna od slika je smeštena u Muzeju umetnosti u Filadelfiji, dok se druga nalazi u Kraljevskim muzejima u Torinu. Oba dela su nepotpisana i gotovo identična, a njihov identitet je postao predmet rasprave među stručnjacima. Ove informacije prenosi „Gardijan“, naglašavajući da je reč o značajnom otkriću u svetu umetnosti.
U naučnim testovima koje je sprovela švajcarska kompanija Art Recognition u saradnji sa Univerzitetom Tilburg u Holandiji, korišćena je veštačka inteligencija koja je analizirala slike. Istraživači su došli do zaključka da nijedan od Van Ajkovih prepoznatljivih poteza nije otkriven na tim slikama. Ovo otkriće izaziva sumnju da su slike možda nastale u umetnikovoj radionici, ali nije potvrđeno da ih je sam Van Ajk naslikao.
Til-Holger Borhert, jedan od vodećih stručnjaka za slikarstvo Van Ajka i direktor muzeja Suermondt-Ludvig u Ahenu, rekao je da najnoviji nalazi podržavaju teoriju da su obe verzije slike mogle biti stvorene od strane njegovih učenika ili saradnika. Ova situacija ukazuje na kompleksnost i izazove kada je u pitanju atribucija umetničkih dela, posebno onih koja potiču iz perioda renesanse.
Jan van Ajk je poznat kao jedan od pionira u slikanju uljem, a do danas je sačuvano manje od 20 njegovih dela. Njegove slike su visoko cenjene i često se prodaju po izuzetno visokim cenama na aukcijama. Zbog toga, svaka sumnja u autentičnost nekog dela može imati značajne posledice na tržištu umetnosti.
U prethodnim analizama, kompanija Art Recognition je takođe otkrila čak 40 lažnih slika koje su se nudile na eBay-u 2024. godine. Ova otkrića naglašavaju potrebu za rigoroznim metodama verifikacije u svetu umetnosti, gde se često susreću falsifikati i lažne atribucije.
Ova situacija je izazvala široku diskusiju među istoričarima umetnosti, restauratorima i kolekcionarima o važnosti korišćenja novih tehnologija, poput veštačke inteligencije, u analizi umetničkih dela. Dok neki smatraju da bi ovakve metode mogle pomoći u očuvanju autentičnosti umetničkih dela, drugi su skeptični i ističu da ljudski faktor i stručnost često igraju ključnu ulogu u interpretaciji umetničkih stilova i tehnika.
U svetu umetnosti, gde se tradicija susreće sa modernim tehnologijama, pitanje autentičnosti nikada nije bilo važnije. Umetnici kao što je Jan van Ajk ostavljaju iza sebe nasleđe koje zahteva pažljivo proučavanje i razumevanje. Svaka slika nosi sa sobom priču, a analiza njihovih karakteristika može otvoriti nove uvide u umetničke tehnike i stilove tog vremena.
Ova situacija takođe podseća na to koliko je važno da muzeji i institucije budu oprezni prilikom sticanja i izlaganja umetničkih dela. Verifikacija i istraživanje autentičnosti postaju ključni koraci u očuvanju umetničkog nasleđa i zaštiti interesa javnosti.
U zaključku, analiza veštačke inteligencije koja je dovela u pitanje autentičnost slika Jana van Ajka otvara nova pitanja o vrednovanju umetnosti i važnosti tehnologije u ovom procesu. Dok se umetnički svet suočava sa izazovima, jasno je da će i dalje biti potrebno balansirati između tradicionalnih metoda i savremenih tehnologija kako bi se očuvala istinska vrednost umetničkog stvaralaštva.
