Evropska centralna banka (ECB) je u svom najnovijem izveštaju o pristupu finansijama (SAFE) za poslednji kvartal 2025. godine ukazala na to da veštačka inteligencija (AI) više nije samo prolazni tehnološki trend, već se pokazuje kao ključni faktor rasta i zapošljavanja u evrozoni. Ovaj izveštaj pruža uvid u to kako firme planiraju da koriste AI alate do kraja 2026. godine, a rezultati istraživanja jasno ukazuju na to da je usvajanje veštačke inteligencije direktno povezano sa očekivanim povećanjem prometa, investicija i broja zaposlenih.
Podaci pokazuju da je 38 odsto firmi u evrozoni već u naprednoj fazi korišćenja AI tehnologija, dok se 33 odsto nalaze u ranoj, eksperimentalnoj fazi. Ovi podaci ukazuju na sve veću integraciju AI u poslovanje, što može dovesti do značajnih promena na tržištu rada i unutar ekonomije. Mladi preduzetnici, posebno oni koji su osnovani u poslednjih pet godina, prednjače u ovom trendu. Čak 56 odsto firmi iz ove kategorije prijavljuje da koriste AI na napredan način.
Velike kompanije i one koje su listirane na berzi, zajedno sa preduzećima koja imaju podršku rizičnog kapitala, takođe aktivno primenjuju veštačku inteligenciju. U 45 odsto slučajeva, koriste prediktivne modele, četbotove i automatizaciju poslovnih procesa. Ova primena AI alata donosi optimizam među kompanijama koje ih koriste, jer očekuju rast prometa, povećanje investicija u osnovna sredstva, kao i rast broja zaposlenih i povećanje plata.
Prema analizi, preduzeća koja su već investirala u AI planiraju dodatna ulaganja. U proseku, firme u evrozoni planiraju da u narednih 12 meseci ulože devet odsto svog ukupnog investicionog budžeta u veštačku inteligenciju. Međutim, kod kompanija koje se nalaze u naprednoj fazi usvajanja AI, taj procenat raste do 20 odsto, što ukazuje na sve veće poverenje i uverenje u vrednost ovih tehnologija.
Ipak, postoje određene prepreke koje otežavaju šire usvajanje AI. Oko 30 odsto firmi koje ne koriste veštačku inteligenciju navodi da ne vide jasnu vrednost ove tehnologije. Srednja i mala preduzeća često naglašavaju nedostatak upotrebne vrednosti, dok velike kompanije ističu izazove poput nedostatka stručnog kadra i nekompatibilnosti sa postojećim IT sistemima.
Ovi rezultati ukazuju na to da je potrebno raditi na edukaciji i podizanju svesti o prednostima veštačke inteligencije kako bi se prevazišle predrasude i strahovi koji postoje među nekim firmama. Takođe, važno je stvoriti infrastrukturu i podršku za preduzeća koja žele da se uključe u ovu digitalnu transformaciju.
U svetlu ovih informacija, može se zaključiti da veštačka inteligencija predstavlja ne samo tehnološku inovaciju, već i značajan ekonomski faktor koji može oblikovati budućnost poslovanja u evrozoni. Sa sve većim brojem firmi koje usvajaju AI, očekuje se da će se tržište rada i poslovni modeli prilagoditi novim tehnologijama, što može doneti nove prilike, ali i izazove za kompanije koje se ne prilagođavaju ovim promenama.
Na kraju, izveštaj ECB-a jasno ukazuje na to da je vreme da se preduzeća fokusiraju na integraciju veštačke inteligencije kako bi ostala konkurentna i osigurala svoj rast u budućnosti. Ulaganje u AI može se pokazati kao ključni faktor za uspeh i održivost poslovanja u dinamičnom ekonomskom okruženju koje nas očekuje.
