Vašington – Veštačka inteligencija i roboti će zameniti sve poslove, a rad će za ljude postati stvar izbora, izjavio je američki preduzetnik i najbogatiji čovek sveta Ilon Mask na svojoj društvenoj mreži Iks. Ova izjava dolazi u trenutku kada se sve više raspravlja o uticaju automatizacije na tržište rada i životne uslove ljudi.
Mask je uporedio budućnost rada sa konceptom sadnje sopstvenog povrća, naglašavajući da će rad postati aktivnost koju ljudi biraju iz zadovoljstva, a ne iz nužde. Njegova vizija implicira da će tehnološki napredak omogućiti ljudima da se oslobode svakodnevnih poslova koji su im do sada bili neophodni za opstanak, čime će se otvoriti prostor za kreativnost i lični razvoj.
Ova izjava dolazi u svetlu nedavne vesti da Amazon planira da zameni 600.000 zaposlenih robotima do 2033. godine. Ova odluka izaziva zabrinutost među radnicima i sindikatima, koji se boje za svoja radna mesta u svetlu brze automatizacije. Maskov optimističan pogled na budućnost rada može se činiti kao utopija, ali postavlja pitanje kako će se društvo prilagoditi ovom novom načinu života.
U poslednjim godinama, automatizacija je već počela da menja pejzaž tržišta rada. Mnogi poslovi koji su se nekada smatrali neophodnim sada su u opasnosti od preuzimanja od strane mašina. S obzirom na to da tehnologija napreduje, sve više poslova, posebno onih u proizvodnji i uslužnom sektoru, može se lako automatizovati. Prema nekim procenama, više od 40% trenutnih poslova u SAD-u može biti podložno automatizaciji u narednih 20 godina.
Iako su ovakvi trendovi izazvali zabrinutost među radnicima, Mask veruje da će se stvoriti novi poslovi i mogućnosti koje će nadoknaditi gubitak starih. On naglašava da će se ljudska kreativnost i sposobnost rešavanja kompleksnih problema i dalje ceniti u novoj ekonomiji, gde će mašine preuzeti rutinske i repetitivne zadatke.
S druge strane, kritičari upozoravaju na moguće negativne posledice ovog prelaska na automatizaciju. Pitanje koje se postavlja je kako će se osigurati da svi imaju pristup ovim novim prilikama, kao i kako će se obezbediti ekonomska sigurnost za one koji izgube svoja radna mesta. Postavlja se i pitanje o obrazovanju i obuci radnika za nove poslove koji će nastati u automatizovanoj ekonomiji.
U ovom kontekstu, Maskova vizija o radu kao o nečemu što donosi zadovoljstvo, a ne samo sredstva za život, može biti inspirativna, ali zahteva ozbiljno razmatranje. Kako društvo napreduje ka ovom novom modelu, važno je da se osigura da svi imaju jednake šanse da se prilagode i uspevaju u svetu koji se brzo menja.
S obzirom na sve ove izazove, jasno je da je potrebna proaktivna politika koja će pomoći radnicima da se prilagode novim uslovima. To uključuje ulaganje u obrazovanje, obuku i podršku za one koji su pogođeni promenama na tržištu rada. Takođe, važno je razviti strategije koje će osigurati da automatizacija donese koristi celom društvu, a ne samo malom broju tehnoloških preduzeća.
Maskova poruka o radu kao izboru može zvučati optimistično, ali je važno da se ne zaboravi na stvarnost koju mnogi radnici trenutno doživljavaju. Kako se svet priprema za automatizovanu budućnost, važno je da se osigura da svi imaju mogućnost da se prilagode i uspeju u ovom novom svetu. Bez toga, veštačka inteligencija i roboti mogu doneti više problema nego rešenja.
