U Davosu je danas završeno Svetsko ekonomsko forum, a direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva upozorila je na ozbiljne posledice koje će veštačka inteligencija (AI) imati na tržište rada. Prema njenim rečima, AI će kao cunami pogoditi tržište, a mladi ljudi će biti najviše pogođeni tim promenama. Izveštaji MMF-a predviđaju da će u narednim godinama u razvijenim ekonomijama čak 60 odsto radnih mesta biti na neki način poboljšano, eliminisano ili transformisano zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, dok će ovaj proces uticati na 40 odsto poslova na globalnom nivou.
Georgijeva je naglasila da je već sada u razvijenim ekonomijama jedno od deset radnih mesta promenjeno usled uticaja AI, što bi moglo dovesti do pritisaka na rast plata ovih radnika. Takođe, upozorila je da će veštačka inteligencija izbrisati mnoge poslovne pozicije koje su tradicionalno zauzimali mlađi radnici, čime će se dodatno pogoršati situacija na tržištu rada.
Osim problema sa radnim mestima, Georgijeva je ukazala i na drugi važan problem koji preti globalnoj ekonomiji – rastuće zaduživanje. Tokom završnog skupa foruma, ona je istakla da je to najveća opasnost za globalnu stabilnost. U trenutku kada se svet fokusira na veštačku inteligenciju i geopolitičke tenzije, MMF upozorava da su globalni dugovi, kako javni tako i privatni, i dalje glavni rizik za ekonomski sistem.
Georgijeva je ukazala na to da je period relativne stabilnosti tokom 2024. doveo do opuštanja među ekonomskim akterima, ali je naglasila da se ne sme ponoviti scenario iz 2022. kada su inflacija i rast kamatnih stopa iznenadili tržišta. U tom kontekstu, MMF očekuje da će zemlje morati da balansiraju između rasta ekonomije i fiskalne discipline, uz pažljivo upravljanje dugom.
Direktorka MMF-a je naglasila da je važno da globalni lideri prepoznaju ove rizike i preduzmu odgovarajuće mere kako bi se izbegle negativne posledice po ekonomije. Ona je pozvala na međunarodnu saradnju u rešavanju ovih pitanja, jer su oni od suštinskog značaja za održavanje stabilnosti i rasta u svetlu promena koje donosi veštačka inteligencija.
U razgovoru sa novinarima, Georgijeva je takođe naglasila da bi se ključno fokusiranje na inovacije trebalo kombinovati sa odgovarajućim strategijama za zaštitu radnih mesta. „Mlade generacije se suočavaju sa izazovima koje prethodne generacije nisu imale. S obzirom na to da AI menja način na koji radimo, potrebno je da obezbedimo obuke i prilike za zapošljavanje koje će im omogućiti da se prilagode novim tehnologijama“, dodala je ona.
Mnogi učesnici foruma saglasili su se da je potrebno razviti strategije koje će omogućiti radnicima da se prilagode novim tehnologijama i da se obezbede programi obrazovanja i obuke kako bi se smanjio rizik od gubitka radnih mesta. U tom smislu, MMF je predložio da se ulaže u obrazovanje i obuku, posebno u oblastima koje su manje podložne automatizaciji i AI.
Tokom foruma, razgovaralo se i o važnosti održivog razvoja, kao i o tome kako veštačka inteligencija može pomoći u postizanju ciljeva održivog razvoja. Georgijeva je istakla da bi AI mogao igrati ključnu ulogu u rešavanju globalnih problema kao što su klimatske promene i siromaštvo, ali je takođe naglasila da je važno da se koriste odgovarajući okviri i politike kako bi se osiguralo da koristi od ovih tehnologija budu raspodeljene pravedno.
Zaključujući, Georgijeva je pozvala sve učesnike da razmišljaju o etičkim aspektima AI i njenom uticaju na društvo, naglašavajući da je neophodno da se pronađu načini kako da se iskoriste prednosti AI, a da se pritom zaštite najranjiviji članovi društva.
