Milan Beslać, ekonomista, izrazio je danas svoja očekivanja u vezi sa mogućim uvođenjem sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). On smatra da je država već preduzela određene korake kako bi se pripremila za ovu situaciju i da je razvila modele koji će omogućiti da Srbija ne postane „kantica sa gorivom“ ili zavisna od cisterni, bilo privatnih ili neprivatnih.
Prema njegovim rečima, ključno je obezbediti funkcionisanje privrednih subjekata koji zavise od goriva. Beslać naglašava da bez ovih subjekata, Srbija ne bi imala stabilnost, a samim tim ni punjenje budžeta koje je od vitalnog značaja za isplatu raznih davanja iz državnog budžeta. On je ukazao na to da je prioritetno snabdevanje derivatima, što je nužno za očuvanje ekonomije.
S obzirom na to da se očekuje uvođenje sankcija NIS-u, Beslać je rekao da je jasno svima koji se bave ekonomskim i političkim pitanjima da će one na kraju biti implementirane. On je naglasio potrebu za štednjom, ukoliko do toga dođe, kako bi se ublažile posledice koje bi sankcije mogle doneti.
U razgovoru sa Tanjugom, Beslać je istakao važnost strategije snabdevanja energentima, koja bi omogućila da se izbegne kriza ili nestašica goriva. On smatra da bi država trebala da radi na diversifikaciji izvora snabdevanja kako bi smanjila zavisnost od jednog proizvoda ili jednog dobavljača, što bi moglo biti ključno u slučaju uvođenja sankcija.
Osim toga, ekonomista je ukazao na to da su privredni subjekti od suštinske važnosti za ekonomsku stabilnost zemlje. On je napomenuo da je potrebno osigurati da ove kompanije imaju pristup potrebnim resursima kako bi mogle normalno poslovati. U tom kontekstu, snabdevanje gorivom ne bi smelo biti ugroženo, jer bi to moglo dovesti do ozbiljnih posledica za privredu i budžet.
Beslać je takođe istakao da je važno da država razmotri alternative i potencijalne strategije koje bi mogle smanjiti uticaj sankcija na NIS. U tom smislu, on je naglasio potrebu za jačanjem domaće proizvodnje i istraživanjem mogućnosti za saradnju sa drugim zemljama koje ne bi bile pogođene istim sankcijama.
Takođe, važno je da se politički i privredni lideri u Srbiji okupe i razviju zajednički plan za upravljanje potencijalnim krizama koje bi mogle nastati usled uvođenja sankcija. Beslać veruje da je jedinstvo ključno, jer će samo tako Srbija moći da se suoči sa ekonomskim izazovima koji se mogu pojaviti.
U zaključku, Beslać je poručio da je važno da se svi akteri u ekonomiji pripreme za moguće posledice sankcija na NIS. On smatra da je neophodno da se unapredi komunikacija između vlade i privrede kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost snabdevanja energentima. Takođe, ukazuje na važnost prilagođavanja ekonomskih strategija u svetlu globalnih dešavanja i sankcija koje se mogu uvesti.
Ova situacija predstavlja izazov za Srbiju, ali i priliku da se reše dugoročni problemi u sektorima koji zavise od energenata. Kroz proaktivan pristup i saradnju, Srbija može da izbegne teške posledice i osigura stabilnost za svoje građane i privredne subjekte.
