U današnje vreme, verski kalendari predstavljaju ključne aspekte identiteta i prakse različitih religijskih zajednica širom sveta. U Srbiji, gde je pravoslavlje duboko ukorenjeno, Srpska pravoslavna crkva (SPC) obeležava značajne datume u skladu sa julijanskim kalendarom, dok Rimokatolička crkva i druge hrišćanske zajednice prate gregorijanski kalendar. Ove razlike u kalendarima često dovode do istih datuma koji se obeležavaju u različitim tradicijama, što stvara bogatu versku tapiseriju koja obogaćuje kulturni život zemlje.
Prema podacima, 12. februar 2026. godine, prema pravoslavnom julijanskom kalendaru, SPC obeležava više svetaca. Među njima su Sveta Tri jerarha – Sveti Vasilije Veliki, Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Jovan Zlatousti, kao i Sveti sveštenomučenik Ipolit, episkop rimski, Sveti mučenik Teofil Novi i Sveti Petar, car bugarski. Ova okupljanja vernika služe kao podsećanje na važnost svetaca u pravoslavlju i njihovu ulogu u svakodnevnom životu vernika. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da prema Tipiku Srpske pravoslavne crkve, na ovaj dan nije propisan post, što omogućava vernicima da proslave.
S druge strane, Pomesne crkve koje koriste novi (gregorijanski) kalendar, uključujući Carigradsku patrijaršiju, takođe se okupljaju 12. februara da obeleže Sveta Meletija Antiohijskog. Ovaj svetac je poznat po svom doprinosu ranoj crkvi i naglašava povezanost između različitih hrišćanskih tradicija, uprkos razlici u kalendarima.
U Rimokatoličkoj crkvi, vernici 12. februara obeležavaju spomendan Svete Eulalije, kao i Svetog Meletija Antiohijskog, dok imendan slavi Zvonimir. Ovi događaji pokazuju kako katolička tradicija takođe poštuje svetitelje i njihovu ulogu u religijskom životu, doprinoseći tako sveukupnom duhovnom bogatstvu.
Judaizam, koji takođe ima svoje posebne datume, 12. februara 2026. godine obeležava približno 25. š’vatu 5786. godine. Na ovaj dan, vernici se posvećuju redovnim molitvama i čitanju Tore, bez velikih praznika. Ova praksa ukazuje na važnost svakodnevnog religijskog života i kontinuiteta u tradiciji.
Islamski svet, prema hidžretskom kalendaru, na isti dan obeležava približno 24. ša‘banu 1447. AH. U ovom trenutku, muslimani obavljaju propisane dnevne molitve (salat) i posvećuju se učenju Kurana. Ova svakodnevna praksa naglašava značaj duhovnosti i posvećenosti u životu muslimana.
Važno je napomenuti da sve ove tradicije i datumi ne samo da oslikavaju versku raznolikost, već i pokazuju kako različite religije mogu da koegzistiraju u istom kulturnom prostoru. Ove razlike u obeležavanju svetaca, praznika i običaja obogaćuju život zajednice i doprinose razumevanju među različitim religijskim grupama.
U zaključku, 12. februar 2026. godine predstavlja ne samo dan obeležavanja svetaca u različitim religijskim tradicijama, već i priliku za zajedničko razumevanje i poštovanje među vernicima različitih vera. U svetu koji se brzo menja, ovakvi dani služe kao podsetnik na važnost tradicije, zajedništva i međusobnog poštovanja koje je ključno za miran suživot. Verski kalendari, kao što je prikazano, ostaju vitalni deo identiteta i kulture, a njihovo obeležavanje doprinosi bogatstvu društvenog života.
