BEOGRAD – Književnica Ljiljana Habjanović Đurović izjavila je danas da čovečanstvo nije naučilo ništa od vremena svog nastanka do današnjeg dana. Ona smatra da se ljudska priroda nije promenila, već su se samo usavršili načini manipulacije i instrumenti zla. U njenoj poruci se naglašava da će vera u svom izvornom smislu uvek biti spas za čoveka.
U razgovoru sa Tanjugom, Habjanović Đurović je povukla paralelu između današnjeg vremena i vremena kada je pisala svoj roman „Ana Marija me nije volela“, koji je objavljen pre 35 godina. Ona smatra da su današnje podele veće nego što su bile devedesetih godina, kada je počeo rat na ovim prostorima. Ocenila je da osećanja nakon tog vremena ne mogu biti ista kao što su bila u vreme bivše Jugoslavije.
„Rođena sam u velikoj Jugoslaviji, volela sam svoju zemlju i njene bratske narode. To je bilo iskreno, a ne pretvaranje. Uživali smo u različitostima koje su postojale u našoj zemlji i u bogatstvu tih različitosti. Danas je drugačije na našim prostorima, zato što se desio strašan rat izazvan sa mnogo mržnje, u kom su počinjena mnoga zla. Ti ožiljci su u mnogim ljudima sveži“, naglasila je ona.
Ova književnica, koja je poznata po svojim delima koja se bave temama identiteta, ljubavi i ljudske patnje, istakla je da je društvo danas u velikoj meri podeljeno. Prema njenom mišljenju, ljudi su danas više nego ikada skloni mržnji i predrasudama, što je posebno zabrinjavajuće s obzirom na to da se istorija često ponavlja. „Čini se da se ne učimo iz prošlosti, već ponavljamo iste greške“, dodala je ona.
Habjanović Đurović je takođe govorila o važnosti književnosti i umetnosti u borbi protiv nasilja i mržnje. „Književnost ima moć da menja svet i da inspiriše ljude da razmišljaju drugačije. U vremenima kada je mržnja sveprisutna, umetnost može da bude svetionik nade“, rekla je ona. Autorica smatra da umetnici imaju odgovornost da kroz svoja dela prenose poruke tolerancije, razumevanja i ljubavi.
U vezi sa svojim književnim radom, Habjanović Đurović je istakla da se nikada nije plašila da piše o težim temama. „Moja dela su često odražavala stvarnost u kojoj živimo. Ne bojim se da govorim o društvenim problemima, jer verujem da je to deo mog zadatka kao pisca“, naglasila je ona.
Kada je reč o budućnosti, književnica je optimista. „Verujem da će se stvari promeniti nabolje. Ljudi su sposobni za promenu, iako je to ponekad spor proces. Važno je da ne gubimo veru u bolje sutra“, zaključila je ona.
Na kraju, Habjanović Đurović je poručila da je suština ljudskog postojanja u ljubavi, razumevanju i zajedništvu. „Svi mi težimo ka nečemu višem, ka ljubavi i prihvatanju. U tom smislu, vera može biti naš oslonac i vodič“, rekla je ona, naglašavajući da je vera u ljudskost ono što nas može spasti u najtežim vremenima.
Ova izjava književnice Ljiljane Habjanović Đurović ponovo otvara važne teme o stanju društva, ratnim traumama i potrebom za pomirenjem i razumevanjem među ljudima. Njeno delo i stavovi i dalje inspirišu generacije čitalaca, a njene poruke su više nego ikad relevantne u današnjem svetu. U vremenu kada se čini da su podele i mržnja sveprisutne, njene reči pozivaju na razmišljanje o ljubavi, toleranciji i snazi ljudske duhovnosti.
