Aleksandar Gligorijević, poznat kao Puki, postao je četvrta zvanična žrtva kriminalnog klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića pre tačno šest godina. Njegovo ubistvo, koje se dogodilo 16. juna 2020. godine, ostavilo je dubok trag u javnosti, a detalji zločina postali su poznati tokom suđenja članovima ovog ozloglašenog klana. Naime, prema optužnici, Belivuk i Miljković su Gligorijevića namamili na sastanak putem aplikacije „Skaj“, doveli ga do Beton hale, a zatim odveli do kuće u Ritopeku, gde su ga brutalno ubili.
Prema svedočenju nekadašnjeg člana klana, Nikola Spasojević, koji je pristao da svedoči u zamenu za blažu kaznu, Gligorijević je bio vezan i pretučen pre nego što je ubijen. Spasojević je opisao kako je Gligorijević, pre nego što je izgubio život, molio Belivuka govoreći „Nisam ja, Veljo, majke mi“. Osim toga, telo ubijenog je fotografisano, a zatim brutalno isečeno na manje delove i samleveno u mašini. Delovi su potom bačeni u Dunav, dok su lične stvari Gligorijevića spaljene kako bi se uništili tragovi zločina.
Gligorijević je pre ubistva bio poznat kao član novosadske kriminalne grupe „Firma“, a tokom suđenja se ispostavilo da je bio podložan pritiscima i manipulacijama članova klana. Na suđenju je otkriveno da su Belivuk i Miljković smatrali da im je Gligorijević izdao poverenje, zbog čega su odlučili da ga eliminiraju. Spasojević je ispričao kako je Belivuk dan pre ubistva rekao da će „praviti buku u kući“ u Ritopeku i da će se „iznenaditi ko je u pitanju“.
U trenutku kada su se vozili ka Ritopeku, Belivuk je Spasojeviću otkrio da se radi o Gligorijeviću, te da je razlog ubistva to što je „namestio atentat“ na njega. Plan je bio da Gligorijevića uhvate dok pokušava da pogleda lažne torbe sa narkoticima, a zatim ga savladaju. Spasojević je naveo i to da je čuo udarce dok je Gligorijević pokušavao da se brani, ali nije uspeo da izbegne svoju sudbinu.
Detalji ubistva su šokirali javnost, a tokom suđenja se čulo da je Veljko Belivuk nakon ubistva pokazivao kajanje, govoreći da se ogrešio o Gligorijevića. U međuvremenu, porodica ubijenog i dalje se bori sa gubitkom, ne mogući da se pomire sa činjenicom da je njihov sin mrtav. Njegova majka i otac izjavili su da ne prate suđenje, jer im to otvara rane koje nikako da zarastu.
Mirko Gligorijević, otac Aleksandra, ispričao je kako su on i supruga svakodnevno u crkvi, moleći se za svog sina. „Kada dođemo kući, trudimo se da ne razgovaramo o tome, kao da nam neko neprestano skida krastu sa rane“, rekao je. On je dodao da je sina poslednji put video pre više od dve godine i da ne može da veruje da je mrtav.
Na suđenju se čulo i da je ubistvo Gligorijevića jedino za koje se Belivuk pokajao, a Spasojević je otkrio da je nakon zločina bio zadužen da preveze delove tela do Dunava. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a mnogi su se pitali kako su članovi klana mogli da izvrše ovakvo brutalno ubistvo i da se oslobode posledica.
Porodica Gligorijević takođe smatra da za počinioce ovakvih zločina ne može biti adekvatna kazna, te su izneli stav da bi smrtna kazna bila jedini pravičan ishod. „Neka Bog sudi svakome za ono što je činio“, zaključio je Mirko Gligorijević, izražavajući bol i nemoć pred brutalnošću koju je njihov sin pretrpeo. Ova tragična priča o ubistvu Aleksandra Gligorijevića i dalje će ostati urezana u sećanje društva, kao podsetnik na opasnosti koje donose kriminalne organizacije.
