Prošlo je tačno dve godine od tragičnog događaja u Novopazarskoj banji, kada je 21-godišnji Tarik Hasanović ubijen od strane svog prijatelja i kolege, 25-godišnjeg Veljka Miletića. Ovaj incident, koji je šokirao lokalnu zajednicu, dogodio se 14. septembra na parkingu hotela gde su obojica radili.
Prema izveštajima, sukob između Veljka i Tarika započeo je zbog bakšiša, a dodatno se pogoršao kada je Veljko počeo da šalje udvaračke poruke Tarikovoj devojci. Ovaj niz nesuglasica doveo je do verbalnih sukoba i pretnji između njih, a Veljko je čak poslao Tariku sliku pištolja koji je kasnije upotrebio.
Nakon što je Veljko upucao Tarika u glavu, Hasanović je prebačen u Opštu bolnicu u Novom Pazaru, a zatim u Klinički centar u Kragujevcu, gde je, nažalost, preminuo dve nedelje kasnije usled povreda. Njegova smrt izazvala je veliku tugu među porodicom i prijateljima, kao i osudu javnosti.
Nakon višemesečnog suđenja, Viši sud u Novom Pazaru osudio je Veljka Miletića na 15 godina zatvora zbog ubistva Tarika Hasanovića. Osim za ubistvo, osudjen je i za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija. Tokom suđenja, Veljko je priznao da je dva puta udario Hasanovića drškom pištolja pre nego što je ispalio metak iz neposredne blizine. Iako je negirao da je motiv za ubistvo bila ljubomora, njegovo ponašanje i komunikacija sa Tarikom sugerišu suprotno.
Svedoci su istakli da je Veljko nekoliko meseci pre ubistva slao preteće poruke Hasanoviću, njegovoj devojci i zajedničkim prijateljima. Njegove pretnje su bile jasno usmerene, a u jednoj od poruka je napisao: "Jeat ću mu sve žensko u porodici što ima. Smirke neću imat dok mu sve žensko ne jeem". Ove reči ukazuju na ozbiljnost pretnji i psihološki pritisak kojem je Tarik bio izložen.
Prepiska između Veljka i Tarika, koja je dospela u javnost, pokazuje da je Miletić unapred planirao da naudi Hasanoviću. U jednoj poruci je čak poslao fotografiju pištolja napunjenog municijom uz rečenicu: "Prvi je za njega". Ove informacije jasno pokazuju da je ubistvo bilo rezultat dugotrajne psihološke torture, a ne trenutnog gneva.
Tokom suđenja, Veljko je pokušao da umanji težinu svojih dela, tvrdeći da se ne radi o teškom ubistvu. Međutim, dokazi, uključujući pretnje i poruke, govore drugačije. Hasanović je bio pod stalnim pritiskom, što je na kraju dovelo do tragičnog ishoda.
Ova tragedija je ukazala na ozbiljne probleme među mladima i potrebu za razgovorom o nasilju, ljubomori i rešavanju sukoba na bezbedan način. Porodica Tarika Hasanovića i dalje traga za pravdom, dok zajednica pokušava da se oporavi od šoka koji je izazvala ova tragedija.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti potrebu za edukacijom o emocionalnom zdravlju i zdravim međuljudskim odnosima. Samo tako možemo sprečiti slične tragedije u budućnosti i obezbediti sigurnije okruženje za sve.
