Velika Britanija je danas uvela nove sankcije protiv 24 pojedinca i pravnih lica, uključujući ruske naftne kompanije Tatnjeft, Rusnjeft, NNK-Oil i Rusnjeftgaz, koje do sada nisu bile pod sankcijama. Takođe, sankcionisan je i kanadsko-pakistanski milijarder Murtaza Lakanija. Ove mere su deo strategije britanske vlade da dodatno oteža Rusiji globalnu trgovinu naftom, prenosi Rojters.
U saopštenju britanske vlade se navodi da su sankcije usmerene na pojedince i kompanije koje podržavaju rusku ekonomiju i pomažu u legitimisanju njene naftne industrije. Sankcije su takođe usmerene ka onima koji su profitirali od trgovine ruskom naftom, a Lakanijeve kompanije su od 2022. godine postale među najvećim trgovcima ovom sirovinom, prema informacijama britanskih vlasti.
Murtaza Lakanija je već ranije ove sedmice bio na meti sankcija EU, a britanske vlasti su ga označile kao ključnog igrača u mreži trgovanja ruskom naftom. Njegove kompanije, kako tvrde britanski zvaničnici, su u velikoj meri doprinele održavanju finansijske stabilnosti Rusije usred međunarodnih sankcija. Ove mere su deo šireg paketa sankcija koje su zapadne zemlje uvele kako bi oslabile rusku ekonomiju usled vojnog sukoba u Ukrajini.
Sankcije Britanije dolaze u trenutku kada se zemlja suočava sa sopstvenim ekonomskim izazovima, ali vlada je jasno stavila do znanja da će nastaviti da preduzima mere protiv onih koji pomažu Rusiji. Ove nove mjere dolaze nedugo nakon što je britanski premijer Rishi Sunak izjavio da će Velika Britanija ostati čvrsta u podršci Ukrajini i da će nastaviti da jača sankcije protiv Rusije.
Izvor iz britanske vlade je rekao da su nove sankcije odgovor na „neprihvatljivo ponašanje“ Rusije, naglašavajući da je važno osigurati da se Rusija suoči sa posledicama svojih akcija. „Sankcije koje uvodimo su deo naše posvećenosti da podržimo Ukrajinu i da osiguramo da Rusija plati cenu za svoje postupke“, rekao je izvor.
Ove sankcije, međutim, nisu bez kritika. Neki ekonomisti i analitičari upozoravaju da bi dodatne sankcije mogle imati negativan uticaj na globalno tržište nafte i da bi mogle dovesti do povećanja cena energenata. U vreme kada su se svet i dalje oporavljali od posledica pandemije COVID-19, neki se plaše da bi ovakve mere mogle dodatno destabilizovati globalnu ekonomiju.
Pored toga, postoje i pitanja u vezi sa efikasnošću sankcija. Dok su sankcije usmerene na smanjenje ruskih prihoda od nafte, Rusija je uspela da pronađe alternativne tržišta, posebno u Aziji, gde je povećala izvoz. Ova situacija dodatno komplikuje situaciju na globalnom tržištu, jer se čini da Rusija i dalje uspeva da održava svoju ekonomiju uprkos pritiscima sa Zapada.
U međuvremenu, britanske vlasti su najavile da će nastaviti da prate situaciju i da će u skladu s tim prilagoditi svoje sankcije. „Svet mora ostati jedinstven u svojim naporima da se suprotstavi ruskoj agresiji“, dodaje se u saopštenju.
Izgleda da će sankcije ostati ključni alat za zapadne zemlje u borbi protiv ruskih aktivnosti u Ukrajini, ali je takođe jasno da će biti potrebno mnogo više od samih sankcija da se postigne trajni mir i stabilnost u regionu. Kako se situacija odvija, ostaje da se vidi kakvi će biti dugoročni efekti ovih mera na međunarodnu trgovinu i globalnu ekonomiju.
