Velika Britanija je nedavno odlučila da značajno smanji finansijsku podršku za odbranu od ruskih napada i dezinformacija na Zapadnom Balkanu. Ova promena, koja će se odraziti na period 2025-26, podrazumeva smanjenje sredstava sa 45,7 miliona evra, koliko je iznosila podrška prošle godine, na samo 27,36 miliona evra. Ova odluka izaziva zabrinutost među stručnjacima i bivšim zvaničnicima, koji smatraju da bi smanjenje finansiranja moglo oslabiti regionalno liderstvo Velike Britanije u borbi protiv ruskog uticaja i destabilizacije.
Jedan od najvažnijih fondova koji je pogođen ovom odlukom je Fond za integrisanu bezbednost (ISF). Ovaj fond podržava različite inicijative, uključujući borbu protiv sajber napada, jačanje demokratije i nezavisnih medija. Sredstva za ovaj fond su takođe smanjena, i to sa 36,37 miliona evra na 19 miliona evra. Ova smanjenja dolaze u trenutku kada je Zapadni Balkan suočen sa sve većim pritiscima i pretnjama iz Moskve, a stručnjaci smatraju da će manjak sredstava otežati odgovaranje na te izazove.
Stručnjaci ukazuju na to da su ruski napadi i dezinformacije postali sve prisutniji na Zapadnom Balkanu, gde je ruski uticaj duboko ukorenjen u mnogim političkim i društvenim strukturama. U tom kontekstu, smanjenje britanske pomoći može se smatrati korakom unazad u naporima da se obezbedi stabilnost i demokratija u ovom regionu. Bivši zvaničnici su izrazili zabrinutost da će smanjenje podrške dodatno oslabiti kapacitete zemalja na Balkanu da se suprotstave ruskim narativima i uticaju.
Osim toga, analitičari ističu da je Velika Britanija tradicionalno igrala ključnu ulogu u regionalnoj stabilizaciji i podršci demokratizaciji Balkana. Njihova uloga je obuhvatala ne samo finansijsku pomoć, već i diplomatsku podršku i angažman u različitim međunarodnim forumima. Smanjenje sredstava dovodi u pitanje sposobnost Velike Britanije da zadrži svoju poziciju kao važnog aktera u regionu, posebno u svetlu sve većih izazova sa kojima se susreće.
Uprkos smanjenju sredstava, britanska vlada je navela da će nastaviti da se angažuje na pitanjima bezbednosti i stabilnosti na Balkanu. Međutim, kritičari upozoravaju da će se sa smanjenjem finansiranja smanjiti i kapacitet za implementaciju važnih projekata i inicijativa koje su od suštinskog značaja za borbu protiv ruskog uticaja.
U svetlu ovih promena, očekuje se da će vlade zemalja na Balkanu, kao i njihove institucije, morati da preispitaju svoje strategije i pristupe prema ruskog uticaju. Takođe, može doći do jačanja saradnje među zemljama regiona kako bi se prevazišli izazovi koje donosi smanjenje spoljne pomoći.
S obzirom na sve veće geopolitičke napetosti i pretnje u regionu, smanjenje britanske podrške može imati dalekosežne posledice. Mnogi se nadaju da će se vlasti u Velikoj Britaniji predomisliti i da će pronaći načine da ojačaju svoju podršku zemljama na Balkanu, kako bi se osigurala njihova stabilnost i otpornost na spoljne pritiske.
Kao što se može videti, situacija na Zapadnom Balkanu ostaje kompleksna i dinamična, a smanjenje britanske finansijske podrške predstavlja važan izazov koji zahteva pažnju i adekvatne odgovore kako bi se očuvala bezbednost i demokratija u ovom delu Evrope.
