Velika Britanija je danas najavila značajne promene u svojoj politici azila koje će biti najveće u modernoj istoriji. Ove promene su deo šire strategije vlade da preusmeri fokus na azilante koji ne doprinose lokalnoj zajednici ili ekonomiji, a posebno će se odnositi na one koji su u mogućnosti da rade, ali to ne čine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, predvođeno ministarkom Šabanom Mahmud, navelo je da će se ukinuti obaveza pružanja podrške određenim azilantima, što uključuje smeštaj i nedeljne naknade. Ova odluka je donesena u kontekstu borbe protiv zloupotrebe azilantskog sistema, kao i sa ciljem da se obezbedi da javna sredstva budu usmerena prema onima koji aktivno doprinose društvu i ekonomiji.
Nova politika će se fokusirati na azilante koji krše zakon ili koji su u mogućnosti da rade, ali to ne čine. Ministarstvo je naglasilo da će prioritet imati oni koji su aktivni u potrazi za zaposlenjem ili koji već rade i doprinose ekonomiji. Ove promene dolaze usred rastuće zabrinutosti u vezi sa migracijama i pritiscima na javne usluge u zemlji.
U poslednjim mesecima, Britanija se suočava sa sve većim brojem azilanata, a vlada smatra da je neophodno preduzeti korake kako bi se osiguralo da se migranti integrišu u društvo i da ne predstavljaju teret za sistem. Ova politika će takođe imati uticaj na one koji već koriste azilantske usluge, jer će se smanjiti nivo podrške koja im se pruža.
Osim smanjenja podrške azilantima, vlada planira i dodatne mere za jačanje kontrole granica i brže razmatranje azilantskih zahteva. Očekuje se da će nove mere dovesti do bržeg rešavanja slučajeva i smanjenja broja ljudi koji čekaju na odluke o svojim zahtevima za azil.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je takođe naglasilo da će se nastaviti sa borbom protiv krijumčarenja ljudi i drugih nezakonitih aktivnosti vezanih za migracije. Ova strategija je deo šireg plana koji uključuje saradnju sa drugim zemljama u cilju suzbijanja ilegalnih migracija i jačanja sigurnosti na granicama.
Promene u politici azila u Velikoj Britaniji naišle su na podeljena mišljenja među stručnjacima i aktivistima za ljudska prava. Dok neki smatraju da su ove mere neophodne za zaštitu nacionalnih interesa i resursa, drugi upozoravaju da bi mogle dovesti do kršenja ljudskih prava i dodatnog stresa za ranjive grupe.
Kritičari ističu da bi ukidanje podrške moglo otežati život mnogim azilantima koji se već suočavaju sa teškim uslovima, a posebno onima koji beže od rata, progona ili siromaštva. Takođe, zabrinutost se izražava i zbog potencijalnog povećanja beskućništva među azilantima koji bi mogli ostati bez podrške.
Vlada, s druge strane, insistira na potrebi za reformom sistema azila kako bi se osigurali pravedniji uslovi za one koji su uistinu u potrebi, a istovremeno se bori protiv zloupotreba sistema. U tom kontekstu, predviđene su i dodatne edukativne i integracione mere za azilante koji žele da se prilagode britanskom društvu.
Očekuje se da će ova nova politika izazvati dalju raspravu u javnosti i među političkim strankama, a kako se budu sprovodile promene, tako će se i javnost suočavati sa izazovima i pitanjima vezanim za ljudska prava, sigurnost i imigraciju. U svakom slučaju, Velika Britanija se suočava sa sve većim pritiscima da pronađe ravnotežu između nacionalne sigurnosti i humanitarnih obaveza prema ljudima u nevolji.
