Velika Britanija je nedavno donela odluku o proširenju svoje liste sankcija Rusiji, čime je dodatno pojačala pritisak na Moskvu usled sukoba u Ukrajini. Ove nove sankcije obuhvataju osam stavki, među kojima se nalaze kompanije iz Kirgistana i određeni pojedinci povezani sa ruskim poslovima. Rusija je brzo reagovala na ove mere, uvođenjem uzvratnih sankcija, što dodatno pogoršava već napete odnose između ovih zemalja.
Prema informacijama koje su preneli ruski mediji, britanske sankcije su usmerene na nekoliko ključnih subjekata. Na meti sankcija našle su se kompanije kao što su Grinex, Tengricoin, Old Vector i Capital Bank of Central Asia LLC, kao i direktor Kantemir Čalbajev. Takođe, na spisku se našao i biznismen Žanišbek Ulu Nazarbek, zajedno sa luksemburškom kompanijom Altair Holding. Ove mere uključuju zamrzavanje imovine ovih subjekata u Velikoj Britaniji.
Britansko ministarstvo spoljnih poslova je objasnilo da su ovi ruski subjekti identificirani kao oni koji „doprinose destabilizaciji Ukrajine“ i koji „podrivaju ili ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet ili nezavisnost“ te zemlje. Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se situacija u Ukrajini i dalje pogoršava, a sukobi između ukrajinskih snaga i proruskih separatista ne prestaju.
Odluka Velike Britanije o proširenju sankcija dolazi nakon što su se pojavili novi izveštaji o kršenju ljudskih prava i zloupotrebama u Ukrajini, što je dodatno podstaklo međunarodnu zajednicu da preduzme mere protiv Rusije. Ove sankcije su deo šire strategije zapadnih zemalja da izvrše pritisak na Moskvu kako bi se obustavili sukobi i omogućila humanitarna pomoć.
U odgovoru na britanske sankcije, ruski zvaničnici su naglasili da će Moskva uzvratiti na svaki pokušaj da se njen suverenitet naruši. Ovakva retorika ukazuje na to da bi se tenzije mogle dodatno povećati, posebno s obzirom na to da se odnosi između Rusije i Zapada već nalaze na istorijski niskom nivou. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio da su ovakve mere „neprihvatljive“ i da će Rusija reagovati u skladu s tim.
Analitičari smatraju da će nastavak ovakvih sankcija još više destabilizovati ekonomiju Rusije, koja je već pogođena prethodnim merama zapadnih država. Prema nekim procenama, Rusija bi mogla da se suoči s ozbiljnim ekonomskim posledicama koje bi mogle uticati na njen položaj na međunarodnoj sceni.
U međuvremenu, situacija u Ukrajini ostaje veoma napeta. Sukobi na istoku zemlje ne jenjavaju, a humanitarna kriza se pogoršava. Mnoge međunarodne organizacije, uključujući Ujedinjene nacije, upozoravaju na humanitarne posledice sukoba, naglašavajući potrebu za hitnom pomoći i podrškom civilnom stanovništvu.
Ove nove sankcije Velike Britanije takođe dolaze u trenutku kada se očekuje da će se na međunarodnom nivou održati niz pregovora o mogućim rešenjima za ukrajinsku krizu. Međutim, kako se čini, napetosti između Rusije i Zapada otežavaju bilo kakve napore u tom pravcu.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će se sukobi između Rusije i Zapada nastaviti, dok će sankcije ostati jedan od glavnih alata u borbi protiv onoga što se smatra agresijom i kršenjem međunarodnog prava. Očekuje se da će međunarodna zajednica nastaviti da prati situaciju i reaguje na promene na terenu, dok će pritisak na Rusiju verovatno rasti u narednim mesecima.
