Beograd – Ruski pesnik Sergej Aleksandrovič Jesenjin napustio je ovaj svet 28. decembra 1925. godine, ali njegovo nasleđe i dalje živi kroz stotine ulica, trgova i institucija u današnjoj Rusiji, koje nose njegovo ime. Jesenjin se gotovo jednoglasno smatra jednim od najznačajnijih literarnih figura u istoriji ruske književnosti. Njegovo delo, bogato emocijama i slikama prirode, kao i životom na selu, duboko je uticalo na mnoge generacije čitalaca.
Iako je umro mlad, sa samo trideset godina, Jesenjin je uspeo da objavi značajan broj knjiga, uključujući poeziju, dramske tekstove i delove autobiografije. Njegov život bio je ispunjen putovanjima širom sveta, tri braka i četvoro dece. Jesenjin je bio poznat po svom boemskom načinu života, koji je često uključivao i samodestruktivno ponašanje, što je kasnije omogućilo režimu Josifa Staljina da njegovu smrt predstavi kao samoubistvo.
Iako je zvanična verzija o njegovoj smrti bila sumnjiva, mnogi su postavljali pitanja o uzrocima njegove smrti. Istrage su pokazale da su glasine o tome da je Jesenjin bio žrtva tajnih službi Sovjetskog Saveza možda bile tačne. U decenijama koje su sledile, otkriveno je da je njegov život bio pod stalnim nadzorom, a vlasti su ga smatrale opasnim zbog njegovog dekadentnog stila života.
Tragična smrt Jesenjina dogodila se u apartmanu broj 5 hotela „Angleter“ u Lenjingradu, koji je tada bio poznat kao Petrograd. Iako nije bio politički pesnik, njegov stav prema revoluciji iz 1917. godine i boljševicima bio je ambivalentan. Tokom Staljinove vladavine, njegovo delo je bilo marginalizovano, a njegovo ponašanje, koje je uključivalo i alkoholizam, učinilo ga je negativnim primerom za društvo.
Jesenjin je često govorio o svojoj ljubavi prema zavičaju, što je bila centralna tema njegove poezije. Rođen u selu Konstantinovo u Rjazanskoj guberniji 1895. godine, svoju ljubav prema prirodi i selu uspeo je da prenese na papir još kao dečak. Nakon što je završio crkvenu učiteljsku školu, preselio se u Moskvu 1912. godine, gde je nastavio obrazovanje na narodnom univerzitetu, ali je ubrzo prekinuo studije kako bi se posvetio pisanju.
Prvi stihovi objavljeni su mu 1914. godine, a ubrzo nakon toga postao je poznat u Petrogradu, gde je stekao ugled među istaknutim pesnicima tog doba. Njegova prva zbirka pesama, „Radunica“, objavljena je 1916. godine, a usledile su mnoge druge, uključujući „Trerjadnicu“ i „Kafanska Moskva“. Proputovao je mnoge delove Rusije, a njegov pesnički rad bio je inspirisan prirodom i životom u selu.
Jesenjinov život bio je obeležen nizom ličnih tragedija, uključujući tri braka i gubitak dece. Njegova prva supruga bila je Zinaida Rajh, sa kojom je imao dvoje dece. Njegov drugi brak sa američkom balerinom Isidorom Dankan bio je kratkotrajan, a treći brak sa Sofijom Tolstoj, unukom poznatog pisca, takođe je bio obeležen njegovim pokušajima da se izbori sa alkoholizmom.
U poslednjim mesecima svog života, Jesenjin je postao sve uznemireniji i depresivniji. Njegovo stanje se pogoršalo, a poslednji dani provedeni su u Lenjingradu, gde je boravio u hotelu „Angleter“. Njegove poslednje reči, koje je napisao prijatelju, bile su ispunjene tugom i predosetom tragičnog kraja.
Jesenjin je ostavio neizbrisiv trag u ruskoj književnosti, a njegova poezija i dalje inspiriše mnoge. Njegovo delo, iako često kritikovano od strane vlasti, uvek će imati posebnu vrednost zbog svoje emotivne dubine i slikovitosti, koja je zabeležila dušu Rusije. Ova kompleksna ličnost, sa svojim strastima i demonima, ostaje voljena i poštovana figura u svetu književnosti.
